Lavanda je u vreme, pre nekih četrdesetak godina, kada smo kao klinci letovali u Hrvatskoj, bila pravo cvetno bogatstvo, koje smo u malim platnenim vrećicama papreno plaćali i donosili u Beograd mami i tetki da ih stave u ormare. Putne torbe bi nam mirisale i narednih mesec dana, gušili bismo se u tom egzotičnom mirisu Jadrana, ali bi one bile glavne u zgradi. Tetka je obožavala da ih trpa svuda gde su se mogle uglaviti, u ormar sa garderobom, u plakar sa posuđem, u ostavu sa hranom, jer je lavanda ta koja tera komarce i moljce i umiruje nervozne žene preopterećene dnevnim obavezama. Danas je u Srbiji lavanda lako dostupna, ima je na plantažama, na svim beogradskim pijacama, a i sveprisutna je u širokoj upotrebi. ona se osim kozmetičkih preparata, higijenskih proizvoda koristi i za pravljenje soka, vrlo ukusnog ratkluka i likera.
A liker? Odličan. Sladak na samom početku, zatim malo gorči, na kraju vrlo nežan, oseća se svaki sušeni cvet lavande. Ili će te ga zavoleti na prvu ili ga nećete voleti. Meni je bio odličan, a pravi ga gazdinstvo porodice Milenković iz Čačka.
– Mi smo iz Čačka, živimo u Beogradu ali lavandu uzgajamo na plantaži u Čačku. U pitanju je angustifolia vera koja je hibrid portugalske i engleske lavande. Uzgaja se u Srbiji u kontinentalnoj i umereno kontinentalnoj klimi i izdržava do minus 20 stepeni – priča Bojan Milenković, onako u dahu, dok pozira ponosno držeći flašu likera tamno purpurne boje. Tajnu recepta ne može, što je sasvim razumljivo, do kraja da oda, ali neke postupke u pripremi je podelio sa nama.
– Liker nastaje dvostrukom maceracijom lavande, vanile i šećera koji dodajemo jer je ovo liker i u njega ide šećer. Ima nekih 110 – 112 grama po litru šećera i to je prošlo analizu Jugoinspekta – baza za ovaj preukusni liker je od lozove rakije koja je dobijena od autohtonih sorti grožđa.
– Baza za liker je lozova rakija koja je iz našeg podneblja od autohtonih sorta grožđa, italijanski rizling, merlo i iskreno ne mogu da se setim treće sorte jer lozu kupujemo od čoveka iz Aleksandrovca koji se bavi time iskren je Bojan, napominjući da se za piće koristi sušeni cvet lavande.
– Ne mogu tačno da kažem sve sastojke, u stvari njihove procente. Ono što mogu da kažem je da ga pravimo u većim količinama i potrebno je dvadesetak grama lavande za litar likera. Koristi se samo sušeni cvet – objasnio je Milenković čiji je jedan od problema što su sa svojim proizvodom ispred tržišta u našoj zemlji, što je lavanda tek u poslednjih nekoliko godina ušla i u ishranu i pića.
– Mi smo ispred tržišta što nije uvek dobro. Od kad mi ovo radimo, u poslednjih godinu dana, svest ljudi se promenila. Boravili smo u mnogim zemljama u kojima uveliko koriste lavandu, neke poput Rusije i Ukrajine su i veliki izvoznici, i njima je ovo piće kompaktno, vrlo blisko. Kod nas prva asocijacija na lavandu bude sapun, sredstva za higijenu ili teranje moljaca iz ormara – smeje se Bojan i uz osmeh otkriva da će uskoro krenuti da prave još neke proizvode koji će biti iznenađenje na srpskom tržištu.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Zorica Dragojević
