Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, s prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u združenoj setvi sa kukuruzom, ali površine statistički nisu obrađene.
Niski prinosi pasulja u Srbiji rezultat su činjenice da je najveća površina pod ovom kulturom skoncentrisana u porodičnim domaćinstvima, na malim parcelama. Pri tom je evidentan i višegodišnji blagi pad površina pod pasuljem, sa stopom od 1,89 % godišnje.
Razlozi neadekvatnih i niskih prinosa su mnogobrojni. Pasulj se često seje na najsiromašnijim parcelama, jer preovladava mišljenje da ga ne treba đubriti. Naravno, za ostvarivanje visokog prinosa zemljište mora da bude obezbeđeno hranivima.
Pored toga što ne đubre usev, proizvođači često odaberu i najzakorovljeniju njivu, što opet neminovno dovodi do pada prinosa. Korišćenje nesortnog i neispitanog semena takođe je čest uzrok smanjenja prinosa.
Mnogi proizvođači setvu ne vrše na osnovu klijavosti, apsolutne težine i planiranog broja biljaka, već odoka seju 80 do 90 kg semena/ha. Ovo najčešće dovodi do smanjenog broja biljaka na parceli.
Izmenom načina gajenja kukuruza, smanjeno je gajenje pasulja kao međuuseva, a povećane su površine pod čistim usevom. Nažalost, i dalje se koriste odomaćene populacije i nesortno seme za setvu.
Na ovakav način se poseje oko 40 % površina pod pasuljem. Za ostvarivanje visokih prinosa neophodna je setva sorti determinantnog rasta (čučavci) namenjenih gajenju u čistom usevu.
Setva mora biti s međurednim razmakom od 45 do 50 cm. Setvom na međuredni razmak od 70 cm ne obezbeđuje se adekvatan vegetacioni prostor, biljke ne sklope redove u cvetanju, u usevu je niža relativna vlaga vazduha, a samim tim smanjena je i oplodnja.
Zaštiti useva često se pristupa neadekvatno, primenjuju se herbicidi koji se koriste u soji s istim količinama aktivne materije po hektaru. Pasulj je osetljiviji od soje na te koncentracije i često se izazivaju ožegotine i smanjuje prinos.
