Drvo sreće, snage, zdravlja, mladosti, života, ljubavi… Sve ovo se pripisuje hrastu, koji je takođe sinonim postojanosti i snage, čvrstoće i materijalnog bogatstva, ali i riznica lekovitih supstanci. Stablo hrasta je puno pozitivne energije koja se može osetiti boraveći u njegovoj blizini. Od davnina je poznat u našem narodu i bio svedok radosti, ratova, patnji, preživljavanja…
Sveto drvo starih Slovena, posvećeno gromovniku Perunu, cenili su i hrišćeni. Za njega su znali stari Grci i posvetili ga Zevsu, Latini Jupiteru, a Germani gromovniku Donoru.
Među brojnim vrstama koje rastu u nizijama i dolinama reka, hrast lužnjak Quercus robor kojim naša zemlja obiluje, posebno u Mačvi, Vojvodini i Pomoravlju je onaj pravi, lekovit. Cveta u aprilu i maju. Muški cvetovi su duge rese, a ženski pojedinačni ili sakupljeni u grupama. Plod je žir koji sazreva u septembru i oktobru i omiljena je hrana mnogih životinja i ptica. Mnogi primerci dostižu visinu preko 40 metara, obim stabla preko dva metra, a dožive starost i do trista godina, ali je zabeleženo da su neki “slavili” i hiljadu. Hrastove šume su staništa lekovitog i šumskog bilja, raznih vrsta gljiva, lekovite hrastove sjajnice, pa čak i tartufa, najskuplje gljive na svetu. I tako iz godine u godinu, iz veka u vek… Preživeo je sva doba i nedaće, raste i plodonosi. Hrana i lek. Možda i dobra zarada.
Koliko znamo i koristimo ove blagodeti prirode? Jedan od njih koji je upoznao mnoge tajne ovog svetog drveta i otkrio u TV emisiji “Sasvim prirodno” kod Jovana Memedovića je Pavle Šojić, profesor mašinstva u penziji koji sve duže boravi na Kosmaju, uživa u prirodi i još uvek je upoznaje.
Više od 20 godina ovaj prirodnjak istražuje žir u ishrani i lekovita svojstva. Na Kosmaju koji obiluje hrastovim šumama u netaknutoj prirodi postoji obilje sirovina od kojih ovaj poznavalac nemirnog duha spravlja paletu proizvoda od žira, za koje malo ko zna u našoj zemlji.
Pavle Šojić godišnje preradi dve tone ovih šumskih plodova. Tu su nadohvat ruke, samo treba znanje i volja. Posebno mu je interesntan žir koji je od davnina poznat kao zamena za kafu. U narodu prženim žirom, takozvanom ”žirovom kafom” lečene su mnoge bolesti, prvenstveno slabo varenje, malokrvnost i druge, zbog dejstva tanina. Ovaj domaćin pravi tri vrste brašna koje se razlikuju po lekovitim i hranljivim svojstvima, što se postiže različitom temperaturom prženja.Neophodan sastojak ishrane “kosmajskog istraživača” su žirova pita, musaka, sir,žiromed,a kao poslastica palačinke s medom i šlagom.
Kafa od žira se lako pravi. Treba da napravite zalihu mlevenog žira i kuvate po jednu kašičicu, jednom dnevno za regulisanje rada štitne žlezde, a za one koji su malokrvni, može i dvaput dnevno.
Zreli žir se oguli i samelje u mašini za mlevenje mesa ili nekom jakom blenderu, u tom slučaju ga prvo izdrobite. Pre pripreme prvo propržite kašičicu mlevenog žira, možete u istoj džezvi u kojoj ćete skufati kafu, a zatim prelijte vrelom vodom (1dl) i kuvajte 10 minuta. Jedina razlika u odnosu na pravu kafu jeste što ovaj napitak treba da procedite. Možete piti tako, a možete i dodati malo šećera i mleka.
Nauka je već dokazala da žir sadrži dosta aktivnih materija koje za sada nisu dovoljno iskorišćene u farmaceutskoj industriji, a najvažnije od njih su ogromne količine gvožđa, bakra, fosfora i kalijuma.
Lekovito lišće i kora
Hrastovi listovi koristi se za ublažavanje zubobolje. Skuvano u jednakim delovima sirćeta i vode blagotvorno deluje kao oblog, izvlači bol i smanjuje otekline.
Upotreba čaja od hrastovog lišća prenosila se s kolena na koleno, pripremala obolelim od tuberkuloze, srčanim bolesnicima i onima koji su se oporavljali posle težih bolesti. Pripremljen s vinom i medom jača srce, zaustavlja krvarenje iz želuca, creva, pluća i desni. Pomaže i kod upale bešike i groznice.
Hrastova kora, bogata taninima, organskim kiselinama, steroidima, katehinima, pantotenskom kiselinom, vitaminima C, PP i grupe B ima jaka antiseptička svojstva. Blagotvorne su kupke i oblozi kod reumatskih oboljenja. Koristila se i kao protivotrov prilikom trovanja alkaloidima i teškim metalima.
