. U Srbiji su definisani vinogradarski rejoni, podrejoni i vinogorja, u okviru kojih postoje optimalni agroekološki uslovi za vinogradarsku proizvodnju. Potencijal neiskorišćenih površina je veliki, te izbor lokacije ne bi trebalo da predstavlja veći problem. Prednost treba dati južnim ekspozicijama, blago nagnutim i dobro osunčanim terenima. Loza dobro uspeva na velikom broju različitih tipova zemljišta. Uz to, za organsku proizvodnju valja ispuniti i dodatne uslove
Najjednostavnije je podizati vinograd na čistom zemljištu, gde nisu u prethodnom periodu gajene višegodišnje kulture. Međutim, ako se zemljište mora krčiti, potrebno je da se pažljivo uklone svi ostaci korena prethodnih kultura, a u narednih tri do pet godina zemljište se mora „odmarati“. Najbolje je za to vreme na njemu gajiti leguminoze ili smeše različitih biljaka, koje će poslužiti kao zelenišno đubrivo i obogatiti ga organskom masom.
Ako se proizvođač odluči za organsku proizvodnju grožđa, pored osnovnih principa moraju se ispoštovati dopunski, specijalni zahtevi koji su regulisani Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Takav vinograd se može podizati na parcelama koje su dovoljno udaljene od industrijskih i drugih objekata koji su potencijalni zagađivači (cementare, hemijska industrija, autoput i sl.). Odabrana parcela mora biti udaljena bar 50 m od važnijih saobraćajnica na kojima je frekvencija do 100 vozila na sat, ili najmanje 20 m ako je odvojena živom ogradom u visini od najmanje 1,5 m. Ako se na susednim parcelama gaji vinova loza konvencionalnim metodama, one moraju biti udaljene bar 10 m, ili 5 m ako između njih i parcele sa organskom proizvodnjom postoji zeleni pojas ili druga fizička prepreka u visini od najmanje 1,5 m. Zbog svojih specifičnih zahteva, organska proizvodnja se najuspešnije može organizovati i kontrolisati na manjim površinama.
Priprema zemljišta
Ona ima za cilj da omogući optimalan vodno-vazdušni režim i stvori što povoljnije uslove za razvoj čokota.
Zemljište se mora posmatrati i tretirati kao živi organizam, čiji su svi elementi povezani i moraju biti u ravnoteži. Ono mora biti „zdravo“, plodno i dovoljno vlažno.
Pre podizanja novog zasada neophodno je da se uradi analiza obezbeđenosti zemljišta hranivima da bi se pravilno odredile količine đubriva koje će biti unete (tzv. đubrenje na rezervu ili meliorativno đubrenje). Rigolovanje zemljišta se izvodi na dubinu 60–80 cm, specijalnim plugovima. Ovo je potrebno uraditi najmanje tri meseca pre podizanja zasada, najbolje u jesen da bi zemljište izmrzlo tokom zime, natopilo se vodom i razrahlilo. Za meliorativno đubrenje potrebno je nabaviti kvalitetan stajnjak (5–10 vagona po hektaru) i mineralna đubriva, pre svega fosfor i kalijum (do 2.000 kg/ha od svakog).
Prilikom zasnivanja vinograda u skladu s principima organske proizvodnje, sintetička mineralna đubriva nisu dozvoljena. Mogu se primeniti đubriva organskog porekla i neka prirodna mineralna đubriva. U organskoj proizvodnji grožđa, umesto rigolovanja, preporučuje se podrivanje zemljišta u jesen, specijalnim plugom – podrivačem na dubinu 70–80 cm, i naknadna obrada (do 60 cm dubine) radi zaoravanja organskog đubriva. U proleće, pre sadnje se obavlja površinska obrada, bez prevrtanja zemljišta. Tokom obrade preporučljivo je koristiti mehanizaciju sa širokim gumama. Obradu valja obaviti kada je zemljište suvo, te izbegavati oruđa koja narušavaju njegovu strukturu (sabijaju ga ili prevrću).
Ako se vinova loza sadi na malim površinama, u bašti ili na okućnici, zemljište se takođe mora kvalitetno pripremiti i nađubriti. Duboku obradu je neophodno sprovesti u jesen, ašovom (2–3 dubine ašova). Za đubrenje se može koristiti kompost ili treset.
Prof. Dr Nada Korać,
