U septembru na otvorenom polju još uvek ima dosta povrća. Da bi se koliko toliko kvalitetnog i zdravog roda sačuvalo za potrošnju, biljke koje je nevreme zaobišlo treba zaštititi od bolesti i štetočina. Protiv kojih, kojim preparatima i u koje vreme pitali smo diplomiranu inženjerku Milenu Marčić, rukovodioca Prognozno izveštajne službe za zaštitu bilja (PIS) Vojvodine i Srbije.
– Krajem avgusta i početkom septembra u našim krajevima pojavljuje se nova generacija gusenica pamukove ili kukuruzne sovice- upozorava inženjerka Marčić.
– One se ubušuju u plodove paprike, paradajza, postrne boranije, hrane se i listovima kupusa. Iako se zove pamukova ili kukuruzna sovica u septembru ove biljke u našim krahjevima je ne privlače – pamuk se ne gaji a kukuruz je počeo da sazreva i tvrd joj je. Zato su joj zanimljivi mladi sočni plodovi. Da bi se sačuvao rod, povrće treba zaštititi, zbog berbe biraju se insekticidi kratke karence kakvi su Coragen 20 SC, Inecor, Zakon, Altacor 35WG, Ampligo 150 ZC, Exalt, Radiant, Affirm 095 SG, Ema, Triton, Porselen extra, Harpun. Povrće treba redovno pregledati i prskati čim se uoče prva jaja. Položena su na lice listova ili plodova, sveža su bela a kasnije postaju smeđa. Štetu prave gusenice koje se hrane listovima i plodovima. Oštećeni, izbušeni plodovi, gube tržišnu vrednost – objasnila je inženjerka Marčić.
Kupusnjače koje su na polju i još nije vreme da se uklanjaju, su na meti i drugih štetočina poput kupusovog moljca, povrtne i kupusne sovice. Sigurnu zaštitu od proždrljivog potomstva ovih sovica pružaju Coragen 20 SC, Mavrik, Scatto, Vintex 60 CS, Lambada, Grom, Herbos, King. Osetljivim sortama karfiola i nekim hibridima kupusa u zaštiti su najefikasniji preparati na bazi bakra, ali se oni ne smeju koristiti u povrću koje će se kiseliti jer zaustavljaju vrenje.
Korenastom povrću, u narodu poznatom kao zelen, još nije vreme za vađenje, i baš u ovom periodu listove zaražavaju gljive izazivači pepelnice, pegavosti, rđe. A ako su listovi bolesni i koren slabije napreduje jer je usporen proces fotosinteze. Ukoliko se primete znaci bolesti jednom ih isprskajte fungicidima kakvi su Signum, Quadris, Luna expirience i Sercadis plus.
Foto: pxhere
Povrtne stenice su još aktivne i mogu da naprave štetu paprici i paradajzu. U zaštiti od ovih napasnika jedino su efikasni insekticidi iz grupe piretroida. Zbog ne baš tako kratke karence prska se obazrivo i vodi računa o vremenu koje treba da prođe od prskanja do berbe..
Insekti prave štetu i u zatvorenom prostoru. Prednjači moljac paradajza kojeg privlače plodovi iz druge sadnje i u ovom periodu štete mogu da budu totalne. Zanimljivo je da hemijski preparati ne pružaju efikasnu zaštitu pa se preporučuju nepesticidne mere zaštite – praćenje feromonskim klopkama, masovno izlovljavanje vodenim klopkama, uništavanje korova, biološka zaštita uvođenjem predatorskih stenica u plastenike… a hemijska zaštita insekticidom Coragen može da bude samo korektivna mera.
Piše: Svetlana Mujanović
