Piše: prof. Dejan Kreculj
Iskusni pčelari znaju da su za uspešno zimovanje i uzgoj prolećnog legla najsposobnije pčele izvedene krajem avgusta i početkom septembra. Statistike ukazuju da od njih uspešno prezimljava od 80 do 90 procenata. Ove pčele sposobne su da uzgajaju leglo krajem zime i opstanu sve do obezbeđivanja naslednica. To je od velikog značaja za brz prolećni razvoj pčelinjih zajednica, a potom i dobro iskorišćavanje glavne prolećne paše.
Iako se u intenzivnom pčelarenju matica smenjuje godišnje, ona obično poživi tri do četiri godine, trut jedno leto, dok radilica, takozvana „letnja pčela“, intenzivno živi i radi samo nekoliko nedelja. Pčele koje se sada izvode, i koje obično nazivamo „zimskom pčelom“, moraju da budu aktivne čitavih šest do osam meseci. To mogu ukoliko se ne iznuruju preradom sirupa u pripremi nedostajuće ili dopunske zimnice.
Nova pčelarska godina
Pčele koje nisu prerađivale saharozu iz šećernog sirupa i u to vreme nisu iscrpljene negom legla, fiziološki ostaju mlađe i po nekoliko meseci. To su, u stvari, pčele koje zimi održavaju društvo u dobrom stanju i u rano proleće doprinose brzom razvoju i obnovi pčelinjih zajednica.
