Novi život stare jabuke
Piše: Svetlana Mujanović
Stare, dobre sorte, koje nisu toliko rodne, ali su prirodno otporne na mnoge bolesti, ne zahtevaju brojna prskanja i podnose surove uslove brdsko-planinske klime u kojima, „razmažene“, visokorodne selekcije ne mogu da opstanu, sve češće dobijaju novu šansu. Budimka je jedna od onih sorti koja se vraća u voćnjake Zlatiborskog okruga, u uslovima surovije klime, u kojima se ova sorta sve više gaji kao organsko voće.
Bujna, rodna i dugovečna
Svetliju budućnost ove sorte vidi i diplomirani inženjer Andrija Radulovićiz PSS službe u Užicu. On kaže da je budimka sorta jabuke neizvesnog porekla. Pretpostavlja se da potiče iz stare župe Budimlje, što joj i ime govori. Kod nas je najviše ima u slivovima Moravice i Ibra, odnosno oko Ivanjice, Arilja, Guče, Lučana, Požege, Užica, Novog Pazara.
Zanimljivo je da se između dva svetska rata s područja Požege u Evropu izvozilo po nekoliko desetina hiljada tona jabuke, pretežno budimke. Na terenu se mogu naći pojedinačna stabla ili manji zasadi, starosti preko 80 godina, koja rađaju i po 1.000 kilograma jabuka u vrlo ekstenzivnim uslovima gajenja. Bere se u prvoj polovini oktobra, a čuva do maja.
– Budimka je bujna i dugovečna jabuka, stablo na sejancu divlje jabuke u punoj rodnosti razvija vrlo visoku i dosta rastresitu krunu velike rodnosti – ukazuje ovaj stručnjak. – To je jabuka brdsko-planinskog područja, uspeva do 800 metara nadmorske visine, odgovaraju joj plodna, relativno laka i umereno vlažna zemljišta i severni položaji, pratilac je bukve i paprati.
Najbolja je za preradu
Ovoj sorti odgovaraju sveže noći, umerena vlažnost i blago strujanje vazduha. Otporna je prema zimskim i poznim mrazevima, a osetljiva prema suši, magli i prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inequalis). Diploidna je sorta, polen odlično klija. Cveta srednje pozno. Dobro je oprašuju sorte zlatna pramenka, jonatan, zlatni i ružičasti delišes. Kasno počinje da rađa, posebno na sejancu divlje jabuke. U povoljnim prirodnim uslovima i uz redovnu agrotehniku, svake jeseni daje visok i ne baš kvalitetan rod.
– Plod je srednje krupan, loptastokolačast, često asimetričan sa zelenkastožutom, glatkom pokožicom koja je sa sunčane strane bledorumena – objašnjava inž. Radulović.
Ova sorta ima i veliku manu. Beličasto, čvrsto, slatko do blago kiselo meso nije dovoljno sočno i dosta skromnog je kvaliteta. Budimka dobro podnosi ručnu berbu i transport. Na mestu uboja na plodu se stvara zaštitna pluta tako da ne trune, a koristi se najčešće za industrijsku preradu u sok, koncentrat, pektin i za sušenje. Valja naglasiti da budimka nije pogodna za savremene zasade.
