Tokom leta u našu redakciju je stiglo nekoliko vaših pisama u kojima nas pitate kako da uništite insekta koji buši rupice u deblu voćaka, iz kojih curi sok. Na osnovu opisa šteta, pretpostavljamo da je reč o potkornjaku. Ovakvu štetu, u stvari, prave dva insekta – mali voćni potkornjak (Scolytus rugolosus) i voćni sipac (Xyleborus dispar).
Struka nas uči da oba pomenuta insekta spadaju u sekundarne štetočine, odnosno u štetočine slabosti. To ne mora da znači da voćke nisu pravilno negovane. Već nekoliko godina, od kako su leta postala duga, topla i suva, voćke su na meti ovih sićušnih, ali prilično opasnih insekata. Najčešće napadaju iscrpljena stabla, mada ima i izuzetaka.
KAKO IH PREPOZNATI
Odrasli insekti obe vrste su veoma sitni, dugi svega nekoliko milimetara. Ceo život provode u stablu. Hraneći s,e buše hodnike i prekidaju dovod hrane. Na površinu kore izlaze samo larve koje traže mesto gde će se ubušiti i stvoriti „svoj dom“. Prepoznaćemo njihovo prisustvo po rupicama u deblu voćke iz kojih curi sok.
Na štetu misliti pre sadnje
Kada se prenamnoži, drvenar se ubušuje i u zdrave, najčešće mlade voćke. U zasadima koji se redovno navodnjavaju retko prave štetu, bez obzira na dugo, toplo i suvo leto.
O ovim insektima i štetama koje nanose valja misliti pre podizanja voćnjaka. Da bi voćke što duže ostale zdrave, posebno u regionima u kojima su potkornjaci otkriveni, za nov voćnjak se biraju nezabarene parcele, ali koje se mogu navodnjavati. Nisu dobre ni površine nastale posle krčenja voćnjaka i šuma, ali ni one u njihovoj blizini. Takođe, treba izbegavati i česta prolaženja teške mehanizacije kroz zasade, da se zemlja ne bi sabijala.
Ovo su mere koje treba praktikovati u budućem voćnjaku. A šta je sa onim koji je u rodu i u koji su se potkornjaci već uselili?
Od kreča višestruke koristi
Prvi posao koji sada može da se uradi je krečenje stabala i ramenih grana. To je od višestruke koristi, posebno u malim voćnjacima. Kreč deluje kao repelant na potkornjake, ali i zečeve, dezinfikuje stabla i uništava gljive i jaja mnogih štetočina koje zimu provode u pukotinama kore. Istovremeno, bela boja donekle otklanja opasnost od izmrzavanja stabala i pojave mrazopuca.
Ako su se potkornjaci već uselili u voćnjak i napravili štetu, u proleće voćke valja prihraniti azotnim đubrivom i tokom vegetacije redovno i obilno navodnjavati. Voda ubrzava protok biljnih sokova kroz deblo, često curi iz otvora koje su napravili potkornjaci i može da ih izbaci iz „domova“ i tako smanji štetu. Najbolje rezultata daje u šljivicima, ali voda nije beznačajna ni za druge voćke.
Drugi korak u zaštiti je oštra rezidba ili potpuno uklanjanje oštećenih stabala. Sve što se iseče ili izvadi, iznese se iz zasada i spali. Insekticidi su poslednja mera zaštite i oni se koriste u vegetaciji.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
