Čuvar Tršića i tradicije
Piše: Zorica Dragojević
Željko Matić, diplomirani turizmolog i diplomirani ekonomista u turizmu, posle dva završena fakulteta u Novom Sadu, poželeo je da se vrati u svoj Tršić kraj Loznice. Nostalgija, porodica i potreba da bude baš tu gde pripada, svojom pričom da pomogne prvo sebi, ostalim meštanima, pa i turistima koji dolaze u Tršić, navela ga je da to i uradi. Shvatio je i šta mu nedostaje u rodnom selu i šta mu je potrebno da bi tu živeo. Sve to sabrao je u kafe i konak „Čuvarkuća“.
– Konak je smešten na samom ulazu u Tršić – kaže za našu reviju. – Posetioce podseća na čuvara tradicije i mesto koje s punim pravom nosi to ime, koje je nastalo planski i s puno razmišljanja. Pošto je ovo selo bogate istorije, tradicije, prošlosti, ovaj naziv se našao baš u pravom okruženju, jer je čuvarkuća nešto što svi Srbi nose sa sobom. Nisu sagradili kuću i podigli krov, a da nisu stavili čuvarkuću na krov. Neki su samo sujeverni, da ih štiti od groma, neki od zla, neki da donosi sreću, a opet svi znaju za njena lekovita svojstva. I zašto da neki objekat, baš na ovakvom mestu, ne nosi tako divno ime koje se savršeno uklapa u ambijent.
Dobar smeštaj za svakog gosta
Od kada je nastala „Čuvarkuća“, vratio se i život u Tršić, vratili su se mladi i oko nje okupili, nastavlja Željko:
– Naše selo je postalo mesto za okupljanje mladih ljudi, što pre „Čuvarkuće“ nije bilo pravilo. Nekako je ova moja priča omogućila da se mladi nađu i snađu u ovom selu, koje im, realno, nije bilo privlačno, i pored svih lepota. Upravo je to bio moj razlog da ostanem, da živim i radim u mestu rođenja. Tim činom sam pomogao sebi, da mi dani budu ovde lepi, a onda i drugima, da osete koliko je lepo na selu živeti, samo mu treba dati šansu.
Željko je to u Tršiću uspeo: ostao je i podelio svoju životnu priču na dve celine. Prva je konak koji pruža usluge smeštaja i prenoćišta, a druga kafe. Ono što je Željku najbitnije je da „Čuvarkuća“ prihvata svakog gosta i da za svakoga ima ono nešto što ga privlači:
– Konak „Čuvarkuća“ pruža usluge smeštaja i prenoćišta i ponudu je prilagodio svim strukturama gostiju – za porodične ljude, društvo, bračne parove, parove sa decom. Ovo je i druga kuća za studente, mlade ekologe, ljude svih generacija.
Kutak za nove ljubavi i brakove
Željkova dobrodošlica i osmeh, dobra rakija i neobični likeri, koji su sada već postali brend „Čuvarkuće“, kao i inicijacija – rakija iz kutlače za dobrodošlicu, ono su što njegov kafe izdvaja od ostalih ugostitelja u Tršiću. I ne rade sve i svašta, pružaju samo usluge smeštaja i pića. Hranu su prepustili restoranima, kojih u okruženju ima dosta..
Gosti veoma brzo prepoznaju lep kutak u prekrasnom okruženju, nastavlja naš preduzimljivi sagovornik. Oni kojima se svidi smeštaj, uživaju i u kafiću koji je mesto okupljanja, sklapanja novih prijateljstava, ali i novih ljubavi:
– Kafe „Čuvarkuća“ ima divan dnevni boravak, u koji bi svako ko dođe odmah poželeo da se zavali i da uživa. Tu se ljudi druže i upoznaju, pa i zaljubljuju. Kafe se tokom postojanja može pohvaliti sa 15 brakova i dosta ljubavnih pričica. Opremljen je u duhu prošlosti, ali ne etno priča, nego neki lep život stare Jugoslavije. Divni dvosedi i trosedi, fotelje i sav nameštaj koji nas podseća na mirne, prošle dane – sve to čini da se ovakav tip lokala izdvaja ponudom i izgledom.
Konak „Čuvarkuća“ nudi svim biciklistima izuzetno prijatan boravak sa odličnom kuhinjom, mogućnošću besplatnog kamp mesta ukoliko se cikloturisti odluče za noć pod zvezdama kao i opciju servisiranja bickla ukoliko postoji neki od kvarova koji je nastao tokom vožnje.
Likeri s lekovitim biljkama i sto ukusa
Željko se pored ugostiteljstva bavi i proizvodnjom likera i sokova neobičnih ukusa, domaćih čajeva, kao i čajeva po receptima za određene bolesti. Za poznavanje bilja zahvalan je ocu i dedi, koji su mu ostavili u amanet ljubav prema prirodi i poznavanju bilja.
– I, evo opet danas neko alhemiše u Tršiću, vadi neke recepte, bakće se s nekim čudnim oblogama, namešta želudac toplom crepljikom i teglom, leči ljude čudnim savetima… Dovoljno je da izađem na livadu, već imam svoju apoteku – više skromno nego što se hvali, priča ovaj turizmolog, travar, ugostitelj, naglašavajući da su gosti „Čuvarkuće“ i najčešći kupci njegovih čajeva.
I nije se zaustavio na tome, uporedo je počeo da pravi i likere, opet po dedinim knjigama. Od strine je dobio recept za jedan divni liker. U njenoj kući je generacijama, i krišom ga čuva. Liker je više nego dobro prošao, prvenstveno kod ženskog dela gostiju. Nastavio je da se igra i da istražuje i posle devet godina može s ponosom da se pohvali sa 100 različitih ukusa likera s lekovitim travama.
