VRHUNSKI PROIZVODI BRATSTVA U VISOKIM DEČANIMA
Svako ko je bar jednom u životu bio u Metohiji i u Visokim Dečanima, poželeo je da se vrati. Na to tlo gde na manastirskoj zemlji žive vekovi, neokrnjeni silnim ratovima, izdignuti u nebeske visine. Na mestu gde je ledena Bistrica najhladnija, gde pod strmim obroncima Prokletija, zri najlepše grožđe i monasi prave najlepše vino, tu gde je naša istorija ispisana na zidovima crkve, opisana s preko hiljadu srpsko-vizantijskih fresaka.
Baš tu, u tim Dečanima, pili smo najbolju lozu, jeli najlepši sir, kupovali tamjan, briket, možda i najlepše ikone, sveće – one prave voštane od kojih, kad ih upalite, kuća miriše danima. Tu u Dečanima vam ostane srce zarobljeno, tu vas monasi najlepše dočekaju i ugoste kao da ste im rod najrođeniji, jer to i jeste. I sve što imaju da vam ponude sami su proizveli.
Svi prehrambeni proizvodi plod su manastirske zemlje, pričaju monasi, koji su vrlo posvećeni i zemlji, i stoci koju gaje na manastirskom imanju. Mleko i sir se dobijaju od manastirske stoke. Rase krava su simentalke, ovce su pešterske pramenke, a koze rase alpina. Od svojih stada dnevno prerade 600 do 700 litara mleka, pretvore ga u ukusne bele kriške i kačkavalj.
Kačkavalj i kriške iz kace
– Pravimo dve vrste sira – kažu – kačkavalj i beli, kriška iz kace. Sir je od mešavine sva tri mleka, kravljeg, ovčijeg, kozijeg. Za proizvodnju jednog kilograma kačkavalja potrebno je oko 13 litara mleka, a za proizvodnju beloga sira 7 litara. Kačkavalj zri oko tri meseca, onda ide na vakuumiranje i dalje u prodaju, a beli sir stoji oko 20 dana u drvenim kacama.
Kako bi sve postigli, sir se proizvodi polumašinski: deo obavlja mašina, deo vredne monaške ruke.
Pasterizacija i pravljenje gruša ide u duplikator, a mešenje sirnog testa i punjenje kalupa, kao i presovanje, je ručno. Ne stavljaju se nikakvi dodaci što se tiče same proizvodnje sira, jedino se u promeni ukusa prave s mirođijom, biberom, alevom paprikom, ruzmarinom. Stokom se bave monasi i radnici koji su zaduženi u štalama, a proizvodnjom sira isključivo monasi.
Manastir proizvodi i nadaleko poznato dečansko vino. O tome nam kazuju:
– Što se tiče vina, manastir poseduje devet hektara vinograda u manastirskom metohu, selu Velika Hoča, a od autohtonih sorti grožđa sačuvan je vranac. Vino se proizvodi u staroj manastirskoj vinici iz vremena Cara Dušana, naravno, modernizovanoj i prilagođenoj današnjem načinu i standardu proizvodnje. Prerada i rad oko vinograda je isključivo posao bratstva.
Vina, rakije, likeri i balsami
Od tog posla nastaju različite vrste vina: belo šardone vino, crveno barik od vrste kaberne sovinjon i crveno vranac i merlo. Uz vino se proizvodi i rakija, već pomenuta odlična loza, šljiva i jabuka.
– Prave se po staroj tehnologiji destilacije, u kazanu na čvrsto gorivo. Likere pravimo od višnje, oraha i aronije. U njih dodajemo našu domaću rakiju, komovicu. Što se tiče meda, prodajemo čisti livadski i bagremov med – navode monasi iz manastira Dečani.
Osim prehrambenih proizvoda, u manastiru se proizvode preparati od prirodnog tamjana:
– Ulje, sapun, balzam, balzam za usne su proizvodi gde se kao osnovna sirovina koristi najkvaliteniji prirodni tamjan iz Omana. Naravno, tu su i ikonopisačka radionica, kao i duborezačka radionica – sve ono po čemu su Visoki Dečani, osim po istoriji i lepoti, postali cenjeni u celom svetu.
Piše: Zorica Dragojević
