Kao i za kupus, i za ovo povrće se biraju parcele na plodnom zemljištu. Pre obrade se unese mineralno đubrivo, a količine zavise od preduseva i vremena unošenja stajnjaka. Ako je njiva njime đubrena jesenas, dovoljno je 300–400 kilograma NPK (najčešće su to „tri petnaestice“). Međutim, ukoliko je stajnjak korišćen davno, tada je neophodno da se svaki hektar pođubri sa 80 do 90 kilograma azota, 60–90 fosfora i 90–110 kg kalijuma.
Kasni karfiol se rasađuje u toku druge polovine juna, eventualno početkom jula. Koristi se dobro razvijen rasad koji se, ako je pikiran, sadi ručno u prethodno iskopane jamice ili duž plitko otvorene brazde. Nepikiran ide pod sadiljku, a sadi se ručno ili mašinama sadilicama. Rane sorte se sade na manje rastojanje, dok je za pozne potrebno 70 h 50 cm, a to određuje i raspoloživa mehanizacija. U toku vegetacije biljke se redovno zalivaju, prvi put neposredno posle rasađivanja, drugi put pet-šest dana kasnije, a u vegetaciji po potrebi. U našim uslovima rane sorte se zalivaju četiri do pet puta, a kasne i u desetak navrata.
Da bi se uništio korov i razbila pokorica neophodna su dva-tri okopavanja ili međuredna kultiviranja. Biljke se prihranjuju kada počnu naglo da rastu sa 150 kg KAN-a po hektaru.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.0
