Grožđe je prava riznica vitamina i minerala. Kao i u ostalom voću, i u njemu ima najviše vode (oko 80 odsto) i nije mnogo kalorično (oko 70kal). Sadrži i ugljene hidrate (oko 16,7 odsto), i to one „dobre“, koji „odmah idu u krv“ i daju energiju. Obiluje i drugim materijama, kao što su nerastvorljiva vlakna (celuloza, oko 4,3 odsto), jabučna kiselina, kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe, i mikroelementi – cink, bakar, mangan, molibden, nikl, rubidijum, (jača nervni sistem), hrom, bor, jod i fluor. Među vitaminima, najznačajniji je vitamin C, a ima i onih iz grupe B, provitamina A, biotina i drugih.
Ovo voće deluje osvežavajuće, naročito na starije osobe, ali ima i brojna lekovita svojstva. Zvanična medicina mu priznaje laksativna (zbog celuloze) i diuretična svojstva, ali sve više i zaštitna za srce i krvne sudove i protiv raka. U Burgundiji ga zovu „mleko za starce“.
Čuveni „francuski paradoks“ – da Francuzi jedu znatno više masne hrane od, npr. Amerikanaca, a ipak znatno ređe obolevaju od bolesti srca i uz to su i vitkiji – pripisuje se crnom vinu koje piju uz sve obroke. Materija koja deluje zaštitno, jedan je od biljnih pigmenata iz grupe flavonoida – kvercetin. Ima ga u crnom grožđu, a tako i u crnom vinu i grožđanom soku. Ovaj antioksidant sprečava oksidaciju tzv. lošeg holesterola (LDL) i slepljivanje krvnih pločica (trombocita) od kojih se stvaraju ugrušci, a ima i antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Resveratrol iz ljuske deluje antitumorski, jer „hvata“ štetne molekule – slobodne radikale, koji se obrazuju u organizmu u procesu ishrane.
Povoljan odnos kalijuma i natrijuma (prvog vrlo malo, drugog mnogo) pomaže snižavanju krvnog pritiska, poboljšava razmenu materija i soli u organizmu, a selen je jedan od najmoćnijih antioksidanata. Svojom prirodnom radioaktivnošću, vino je blisko pojedinim lekovitim mineralnim vodama. Smatra se i da usporava starenje tkiva. Dnevne količine ovog napitka moraju da se ograniče da bi imalo pozitivno dejstvo na zdravlje – za žene najviše tri decilitra, a za muškarce do pola litra.
Narodna medicina poznaje još neke koristi od grožđa i vina kao što su: čišćenje i jačanje krvi, podmlađivanje organizma, protiv bolova prostate, kožnih bolesti i opadanja kose, za izbacivanje kamena iz žuči i bolje zgrušavanje krvi. Grožđe i sok od grožđa štite genetski materijal ćelija od mutacija, sprečavaju razvoj artritisa, astme i osteoporoze (zbog toga se preporučuju ženama u menopauzi), kao i oštećenje spermatozoida, a bor utiče na povišenje nivoa estrogena kod žena.
Kuvano crveno vino (s medom i šećerom) dobro je protiv gripa. Rusi tvrde da je hladan šampanjac odlično sredstvo protiv upornog povraćanja, ali i „pomoć“ srčanom mišiću, a Francuzi da je suva vrsta odlična protiv reumatizma. Rusi smatraju i da se mnoge avitaminoze mogu izlečiti suvim vrstama, a kamen u bubregu – vermutom.
Vino preporučuju i protiv stresa, alergija, malarije i kolere – crveno protiv anemije, ili kada preti anafilaktički šok ili gubitak krvi, ali i onima koji prilikom putovanja menjaju časovne ili klimatske zone, da bi ponovo uspostavili ravnotežu soli u organizmu.
Osim prevencije od srčanih bolesti, sok od grožđa štiti i ćelije oka od degeneracije i time sprečava kataraktu.
Šira (mlado vino) se preporučuje osobama koje pate od zatvora, a suvo grožđe zimi protiv kašlja. Semenke ne bi trebalo pljuckati, jer ulje koje sadrže ima protein koji utiče na porast „dobrog“ (HDL) holesterola.
R.D.J.
