Iako je iz svog sela Prolesje, u Opštini Trgovište, još kao dečak otišao da živi i radi u Pančevo, Dane Mitić, zvani Mitke, nije prestajao da pravi planove kako da kuću sa krovom od slame, u kojoj je rođen sačuva, od propadanja. Otuda je svaku pogodnu priliku koristio da nešto oko nje uradi, vraćajući joj polako stari sjaj. Uvidevši njenu muzejsku vrednost on je unutrašnjost kuće opremio starim pokućstvom, ali i alatima za obradu zemlje koji su se u njegovoj porodici nekada davno koristili. Tako se uz krevet sa slamaricom, vršnjikom, plugom za oranje, jarmom, ručnom testerom, našao i razboj, crepulje za pečenje hleba i jastagač na kome su njegova majka i baka mesile razne pite, među kojima i pitu jajčanik pečenu ispod vršnjika (sača).
Uz ovu staru kuću, kojoj se stalno vraćao, Dane je podigao i novu planinsku kuću, od blokova i betona, u nameri da tu provodi odmor sa porodicom. Međutim, kako je vreme prolazilo, prijatelji sve više uživali u pogledu na njegovu Etno kuću slamenog krova, koju je nazvao “Mitke” i želeli da provode odmor u mestu “gde priroda izvire, a vreme i dalje stoji”, došao je na ideju da izdaje svoje smeštajne kapacitete u planinskoj kući. Uradio je pre dve godine kategorizaciju objekta, ozvaničenog sa dve zvezdice.
Dodatnoj popularizaciji Etno kuće “Mitke” doprineli su članovi Sportsko – planinarskog udruženja “Pčinja” iz Trgovišta obeležavanjem planinarske staze u dužini od 15 kilometara. Staza vodi od ove kuće do planinskog Golemog vrha, na planini Bele vode, na 1.832 metara nadmorske visine.
Kao i većina u ovim krajevima, i naš domaćin muči muku sa lošim putem, zbog čega mu ne dolazi više gostiju. Oni koji dođu teška srca odlaze žaleći što ne mogu više vremena da provedu u mestu gde mogu sa bilo kog izvora da se napiju vode i uživaju u čistom planinskom vazduhu i netaknutoj prirodi.
Jastagač – umesto stola za mešenje
Jastagač je drveni predmet koji se nekada koristio umesto stola za mešenje pita. U Vranju je to i sofra. Na njoj je domaćica u vreme ručka stavljala jelo, a ukućani su sedeli na malim tronošcima oko nje i jeli.
Piše: Gordana Nastić
