VODI LI VINSKI PUT SRBIJE PREKO ORGANSKE PROIZVODNJE
Uz nešto srpskog inata, a zahvaljujući pre svega upornosti i kreativnosti svojih vinogradara i vinara, Srbija je poslednjih godina u znatnoj meri vratila ugled nekadašnjoj vinskoj tradiciji. Naravno da to nije dovoljno, ali povratak oprobanim starim sortama i prirodnom uzgoju loze, uz tradicionalnu proizvodnju vina, jeste organski put. Srbija pod vinovom lozom ima oko 22.000 hektara, a realno bi mogla da poveća zasade na 80.000 hektara. Koliko je tačno pokriveno organskim vinogradima ne može se sa sigurnošću tvrditi, ali se pretpostavlja da je reč o površini od 500 do 800 hektara.
Organska proizvodnja vina je i u Evropi i svetu u velikoj ekspanziji, dok je otvoreno pitanje da li i vinski put Srbije vodi preko organske proizvodnje. Interesovanje je znatno poraslo poslednjih godina i kod nas, ali za sada ima svega četiri proizvođača s organskim sertifikatima. Pre dve godine zahteve je podnelo još njih pet i rade na tome da konvencionalni način obrade loze zamene organskim. Glavni cilj je da se bez hemikalija ostvari biološka raznovrsnost tako da se vinograd ne kopa, ne ore, ne frezuje, nego se koristi priroda i da se, uz pomoć biljaka koje tu rastu i koje vinogradari posade, privuku korisni insekti koji će da unište štetočine bez upotrebe hemikalija.
Panoniji i regentu ne treba hemija
Među onima koji organsku proizovdnju vide kao budućnost je Vinarija „Plavinci“ u selu Zaklopača, u opštini Grocka, koja pripada Beogradskom vinogradarskom rejonu i Gročanskom vinogorju, i Vinarija „Imperator“ u Rakovcu koja ističe da je prva u Srbiji imala sertifikovano organsko vino i prva započela biodinamičku proizvodnju grožđa na južnim padinama Fruške gore. Dakle, za ovu priču, bitno je da se vino stvara po organskim principima i od organski proizvedenog grožđa.
Koja je razlika između organskog i konvencionalnog vina možete pročitati u nastavku teksta
