Nakon branja plodova u zasadima voća od izuzetne je važnosti da se pored jesenjeg hemijskog tretmana zaštite jabuke sprovedu i određene agrotehničke mere u voćnjaku. Agrotehničke mere utiču na smanjivanje infektivnog potencijala različitih gljivičnih i bakterioznih patogena koji prezimljavaju u voćnjaku. U ovom periodu potrebno je obaviti radove u voćnjaku koji imaju za cilj da pripreme biljke za predstojeću zimu i smanje infekcioni potencijal prezimljujućih bolesti i štetočina za narednu proizvodnu sezonu. Jesenji radovi u voćnjaku počinju sa održavanjem higijene što podrazumeva: sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova sa grana i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, suvih i polomljenih grana. Na stablima se mogu uočiti zaostali plodovi, sasušeni i smežurani koje nazivamo mumificirani plodovi. Njih je potrebno ukloniti sa stabla i iz voćnjaka da ne bi bili izvor zaraze u sledećoj vegetaciji. Ako se na stablu, prilikom pregleda, uoče legla štetočina ili drugi prezimljujući oblici, i njih je potrebno ukloniti i spaliti. Opalo lišće, takođe, može da posluži kao sklonište za mnoge štetočine, naročito insekte, prouzrokovače bolesti i njihove prezimljujuće forme. Pošto voćnjaci, u jesen, produkuju velike količine lišća, od njega se može napraviti kompost, a za godinu dana dobićemo odličan materijal za malčiranje voćnjaka. Posle sakupljanja plodova proizvođači mogu početi sa orezivanjem i uklanjanjem suvih, polomljenih kao i obolelih grana.

Ukoliko se vizulenim pregledom voćnjaka primete simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) obolele orezane grane ne treba spuštati na zemlju, već ih odmah iznositi iz voćnjaka i uništiti ili spaliti. Prilikom orezivanja delova grana sa simptomima bakteriozne plamenjače jabučastog voća, rez treba da je barem 30 cm unutar zdravog tkiva, a prilikom svakog novog reza treba dezinfikovati alat. Nastale rane je potrebno dezinfikovati, a u slučaju većih rezova, treba ih premazati kalem-voskom. Nakon sprovođenja agrotehničkih radova u voćnjaku sprovodi se jesenji zaštitni tretman voća tzv. zimsko ili plavo prskanje. Ova mera je izuzetno značajna zato što utiče na smanjenje infektivnog potencijala patogena za narednu godinu. Jesenji zaštitni tretman se sprovodi kada voće bude u fazi 70% lisne mase opalo, a ovaj tretman se sprovodi primenom preparata na bazi bakra.

• zasadima koštičavog voća su registrovani sledeći preparati:

• Bakar oksihlorid 50 (a. m. bakar-oksihlorid) u

koncentraciji 0,75% (breskva, šljiva, višnja, kajsija, trešnja) ili

• Cuproxat (a.m. bakar-sulfat) u koncentraciji

0,25-0,35% (breskva, šljiva, višnja, trešnja) ili

• Grifon (a.m. bakar-oksihlorid i bakar hidroksid) u količini 4 l/ha (trešnja, šljiva, kajsija, nektarina, breskva) ili

• Everest (a.m.bakar-hidroksid)u

koncentraciji 0,6-0,8% (breskva) ili neki drugi registrovani preparat na bazi bakra.

• zasadima jabučastog voća registrovani su sledeći preparati:

– Everest ili Fungihem SC (a.m. bakar-hidroksid) u koncentraciji 0,3% (jabuka) ili

–           Nordox 75 WG     (a.m.    bakar-oksid)    u

koncentraciji 0,2% (jabuka) ili

• Bakarni oksihlorid 50 (a.m. bakar-oksihlorid) u

koncentraciji 0,75% (jabuka) ili

• Cuprablau Z 35 WP (a.m. bakar-oksihlorid) u

količini 3 kg/ha (jabuka, dunja)  ili

• Grifon (a.m. bakar-oksihlorid+bakar-hidroksid)

u količini 4 l/ha (jabuka, dunja).

• Kocide (a.m. bakar hidroksid) u količini 2,5 kg/ha (jabuka) ili neki drugi registrovani preparat na bazi bakra.

• zasadima malina su registrovani sledeći preparati:

• Cuprozin 35 WP (a.m. bakar-oksihlorid) u

koncentraciji 0,35% ili

-Everest (a.m. bakar-hidroksid) u koncentraciji

0,4% ili

-Nordox 75 WG (a.m. bakar-oksid) u koncentraciji 0,2%.

Savetodavac zaštite bilja, mast. inž. polj. Aleksandar Zdravković