DEVET GODINA U ŠVEDSKOJ NEŠE KOJIĆA IZ KONJUHA
Neša Kojić jedan je od onih neumornih ljudi, neumoljivih u želji da znaju više, da rade bolje, da steknu znanje koje će kasnije preneti drugima. Rođen i odrastao u Konjuhu, selu između Kruševca i Trstenika, a već devet godina žitelj Švedske, uspeo je u svojoj 47. godini da položi prijemni i postane brucoš Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu. Smer je voćarstvo i vinogradarstvo i, verovali ili ne, za šest minuta osvojio je maksimalnih 60 bodova. Sve to radi da bi mogao stečena znanja da primeni prilikom kalemljenja i na svojim sadnicama, što u Srbiji, što u Švedskoj.
– Prvi put sam ovde u Švedskoj imao priliku da se upoznam s višegodišnjim sadnicama, ukrasnim ili voćnim – kaže Kojić.
– Naše znanje o tome je prilično stereotipno i zasniva se na ponavljanju iskustva koje nam se učinilo najboljim u prethodnom periodu. To se pre svega odnosi na način negovanja biljke ili sadnice. Mi generalno nemamo mnogo uzajamnog poverenja, zato je i slaba saradnje struke i proizvođača. To nije samo u oblasti tehnologije gajenja sadnica, već i u svim drugim granama zelene i poljoprivredne proizvodnje. U Švedskoj se novo znanje i saznanje stalno testira i proverava. Imamo česte posete rasadniku drugih stručnih lica i komunikaciju tokom sprovođenja pojedinih ogleda. Posebno se to odnosi na primenu novih supstrata za kontejnersku proizvodnju različitog bilja – priča kalemar.
Hemija na kašičicu
Za rad u Švedskoj našem sagovorniku je bilo dovoljno znanje stečeno u Srbiji, mada je i u novoj zemlji prebivališta dosta toga naučio.
– Znanje koje sam stekao u Srbiji – nastavlja Kojić – omogućilo mi je da dobijem radno mesto u prvom rasadniku. Kako je to bila isključivo kontejnerska proizvodnja, trebalo mi je godinu dana da uđem u osnove novog posla.
Koliko se prska i koji se uzgojni oblik pravi pročitajte u nastavku teksta.
