Tokom jeseni sadi se spanać, luk, salata, kupus…

Ozimo povrće gaji se i na otvorenom i u plastenicima, osim kupusa koji nije zastupljen u plasteničkoj proizvodnji.

Iako je jesen vreme kada povrtari završavaju sezonu berbom povrća, dosta toga može se gajiti i tokom jeseni i zime, kako bismo i u hladnijim mesecima uživali u ukusima svežih namirnica.

Nakon završetka berbe povrtarskih kultura koje su završile svoju vegetaciju potrebno je obaviti obradu i pripremu zemljišta za setvu jesenjeg povrća. Ostatke prethodne kulture treba zaorati ili ukloniti. Takođe, treba uneti potrebne količine organskog i mineralnog đubriva određene na osnovu rezultata kontrole plodnosti i plana setve. Kada su povoljni vremenski i zemljišni uslovi pristupa se setvi i sadnji ozimog povrća.

Potrebno je odabrati pravu sortu

U našim uslovima tokom jeseni najviše se gaje: salata, spanać, crni i beli luk, grašak, kupus, blitva, rotkvice, rotkva. Potrebno je odabrati odgovarajuće sorte, odrediti optimalno vreme setve i primeniti preporučenu agrotehniku kako bi biljke, ako se gaje na otvorenom, podnele zimske uslove. U južnim predelima zemlje proizvodnja se može odvijati i na otvorenom, dok je u kontinentalnim delovima sigurnija u plastenicima, staklenicima i niskim tunelima. Zatvoreni prostor štiti biljke od niskih temperatura, mraza, vetra i snega.

Ozime sorte salate se rasađuju sa tri do četiri lista na razmaku od 15-20 cm u redu, a između redova razmak treba da bude 20-30 cm.

Rasad kupusa se proizvodi u hladnim lejama na otvorenom, krajem avgusta i tokom septembra, da bi se rasađivao u oktobru. Sadi se jak rasad kako bi biljke mogle da se dobro ukorene pre zime i na parcelama koje su zaklonjene od jakih vetrova, u kanale duboke oko 20 cm, tako da bankovi sa strane umanjuju uticaj hladnoće.

Za proizvodnju mladog luka koristi se krupan arpadžik. Sadnja se obavlja sa razmakom od 5 cm između biljaka i 20 cm između redova. Mladi luk se konzumira već od kraja februara. Krupan arpadžik se može i kasnije koristiti tokom zime u plasteniku za proizvodnju mladog luka.

Beli luk se, takođe, sadi u oktobru i potrebno je koristiti krupne čenove kako bi se razvile jake biljke. U redu je razmak 5-10 cm, a između redova 20-40 cm.

Šargarepa i grašak vole zimu

Ozimi spanać je moguće sejati do sredine oktobra, a berba je u proleće (mart-april). On u zimu ulazi sa dva do četiri lista i takav prezimljava, da bi na proleće nastavio sa normalnim rastom. Za ozimu proizvodnju seje se u uzdignutim gredicama jer se u njima manje zadržava voda kada se dogode veće padavine.

Početkom novembra, ako vremenski uslovi dozvole, mogu se sejati šargarepa i grašak.

Od navedenih kultura najmanje prostora u plasteničkoj proizvodnji zauzimaju kupusnjače, ne gaje se često. Ostale kulture sa većim uspehom gaje se u zaštićenom prostoru jer su prinosi stabilniji, zaštićeni su od spoljašnjih uticaja, lakše se navodnjavaju i štite od bolesti i štetočina.

U Srbiji se beleži rast broja poljoprivrednih proizvođača koji povrće uzgajaju u plastenicima, jer ti proizvodi imaju bolji kvalitet i bolju cenu na tržištu.

Prednosti proizvodnje povrća u jesenjem periodu u zatvorenom prostoru, odnosno u plastenicima i staklenicima, u odnosu na proizvodnju na otvorenom su sledeće:

• proizvodnja nije pod direktnim uticajem spoljnih vremenskih uslova i oni se do određenog stepena mogu regulisati (temperatura, vlažnost vazduha, osvetljenje)
• proizvodnja je usklađena sa zahtevima tržišta i obezbeđuje plasman i veći profit kroz ostvarenu cenu proizvoda.
• bolja kontrola od bolesti i štetočina uz mogućnost primene bioloških mera borbe
• može se sigurnije proizvesti zdravstveno bezbedna hrana

Na vama je da se odlučite da li ste za sadnju na otvorenom uz rizike koje ona nosi, ili pak za ulaganje u plastenike, staklenike i sigurnije prinose i zaradu.

Priredila: Jelena Lukić

Pišu: Snežana Stojković Jevtić, savetodavac za povrtarstvo u PSSS Valjevo i Dragan Mijušković, savetodavac za povrtarstvo u PSSS Jagodina