Верује се да је цицвара настала на Дурмитору, а да су је убрзо прихватили мештани села с тромеђе Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине, одакле се проширила даље. Данас готово сваки крај има свој рецепт, за који тврди да је „оргиналан“.
Искусне домаћице које су рецепт преузеле од својих бака, кажу да цицвара мора да плива у масти. Изузетно је калорична храна.
У старо време, када се напорно радило на сеоском имању, она је требало да обезбеди енергију и снагу за цео дан.
Мада не изгледа тако, добру цицвару није лако спремити.
Тајна је у дугом и лаганом мешању, па стари људи кажу да треба да се озноје и домаћица и цицвара, да би цицвара успела.
Фото: Жељко Дулановић
Потребно је:
- 2 дцл воде
- 2 дцл млека
- 500 г кукурузног брашна
- 250 г згорелог (старог) кајмака
- 2-3 кашике свињске масти
- Со
Припрема:
- У шерпу ставити воду, млеко и маст и пустити да проври.
- Када смеса проври, скинути с ватре и лагано, уз стално мешање, досипати брашно, па додати кајмак. Када се дода сво брашно, наставити мешање, све док маст не почне да избија на површину, а цицвара да се одваја од дна и лагано окреће (ово мешање некада може да потраје дуго).
- Када цицвара пусти маст, вратити шерпу на ватру, по потреби досолити и уз стално мешање кувати још око 10 минута. Важно је знати да се цицвара меша у круг, само у једну страну.
- Цицвара се служи топла. Једе се уз кисело млеко или јогурт, а уз њу се могу послужити још и говеђа или свињска пршута.
