Mada se u našim krajevima početak nove pčelarske sezone tradicionalno označava početkom meseca avgusta, zbog sagledavanja stanja na pčelinjaku i priprema za uzimljavanje, sada smo u prelaznom periodu koji ima posebnog značaja za život pčela i za rad nas pčelara. Život pčela u ovom periodu karakteriše se nestankom u pčelinjem gnezdu svega onog što smo viđali u toku leta i rane jeseni, od legla do brojnosti pčela. One se grupišu u jednom delu košnice, najčešće je to plodišno telo, gde formiraju zimsko klube.
U zavisnosti od meteoroloških uslova i od doba dana, izleti pčela su sasvim prestali ili se sporadično dešavaju. Pčele su se okupile i organizovale zimsko klube i to je sada jedinstvena živa zajednica koja treba da izdrži tešku borbu za opstanak do proleća. Pčela kao jedinka nije u stanju da preživi, ali kada se grupišu u klube, može da opstane samo kao deo te zajednice.
Usred zime prave letnju klimu
Šta se zapravo događa u tom magičnom klubetu?
Ponašanje pčela u direktnoj je zavisnosti od temperature okoline. Ako je temperatura ispod 8 °C, nema opštenja pčela sa prirodom. Na temperaturama od 9 do 16 °C ona je povremena, a raspon od 16 do 32 °C im najviše odgovara. Čim se temperatura okoline smanji na vrednost ispod 10 °C, pčele, vođene nepogrešivim instinktom, prestaju sa izletanjem i povlače se u svoje stanište.
One posedaju prostor između voštanih satova i tu formiraju oblik nalik na blago izduženu loptu koja se naziva klube. Po obodu se raspoređuju nalik na crepove na krovu kuće, čineći ovu formu zatvorenom i toplotno izolovanom. Gustina pčela nije svuda jednaka. Zgusnutije su na rubnim delovima klubeta, ali sa malenim razmakom u kojem je zarobljen vazduh kao odličan izolator. Unutar klubeta odvija se život sve do proleća. Zanimljivo je da je u njegovom središtu prava letnja klima sa velikom vlažnošću i temperaturama od 33,3 do 43,4 °C u vreme kada je, prema merenjima Ovensa, temperatura u unutrašnjosti košnice svega 6,7 °C. Ova temperatura je stabilna, ma koliko se spoljašnja menjala, jer je to uslov za razvoj i opstanak legla.
Foto: Shutterstock
Kada temperatura okoline dostigne od 6 do 8 °C, sve pčele zajednice formiraju kompaktno klube. To je istovremeno i raspon temperatura u kojem je potrošnja hrane najmanja. Daljim opadanjem spoljne temperature, potrošnja ne raste onom brzinom koja bi se očekivala. Ukoliko pčele ne neguju leglo, temperatura u središtu klubeta se kreće oko 21 °C, dok se na površini omotača može izmeriti vrednost od 6,1 do 7,8 °C.
Sa daljim padom temperature klube se skuplja, debljina omotača se povećava, a pčele zbijaju. Temperature zavise i od toga da li u klubetu ima legla ili ne. Ukoliko ga u središtu nema, temperatura u centru ne sme da padne ispod 14 °C, dok je tada na obodu svega 6,6 °C. Ako postoji leglo, temperatura ne sme da bude niža od 33 °C u centru i 14 °C na periferiji.
Kako proizvode i kako čuvaju toplotu
Toplota stvorena u gnezdu potiče od čitave mase pčela. One za stvaranje toplote koriste par mišića koji su namenjeni za najteži posao, za letenje. U toku zimovanja, ovi mišići se samo delimično skupljaju i opružaju, ali velikom brzinom tako da se radi o podrhtavanju koje ima za posledicu intenzivno pretvaranje hemijske energije u toplotnu. Ugljeni hidrati koji se u telu pčele nalaze u tkivu i hemolimfi, pčelinjoj krvi, dobijeni iz hrane varenjem, podstaknuti metabolitičkom i hormonskom regulacijom, reaguju sa kiseonikom unetim disanjem. Oni su izvor energije za rad mišića, za kretanje i za stvaranje toplote.
Stvorena toplota lako bi se izgubila. Značajna uloga u održanju toplotne stabilnosti je i samog meda, koji se nalazi u vencima iznad prostora gde se formira klube, odnosno njegovoj toplotnoj tromosti. Gubitak toplote pčele sprečavaju stvaranjem vazdušne izolacije u ćelijama. Od svih pčela u klubetu, više od polovine njih posedaju prazne ćelije saća, zatvarajući ih telima kako bi stvorile prostor u kome je zarobljen vazduh. On ne može da se kreće i zato je dobar toplotni izolator, kao tanki sloj vazduha između dvostrukih stakala na prozoru. Koliki je efekat ove izolacije govore podaci da je sa unutrašnje strane izmerena temperatura bila 33 °C, dok je sa suprotne strane sata, udaljeno samo nešto više od dva centimetra, izmereno samo 8,3 °C. Izolaciju čini i mnoštvo dlačica koje se nalaze na grudima pčele, između kojih je, takođe, nepokretan vazduh.
Pčele se u klubetu stalno komešaju, jedno vreme provode u spoljašnjem sloju, a zatim se probijaju do unutrašnjosti da se ogreju. Naravno, one ne ostaju dugo u centralnom delu, jer je tu toplo, ali istovremeno i vrlo vlažno i zagušljivo usled postojanja ugljen dioksida. Kao neophodan uslov za razvoj legla potrebna je vlaga i to najmanje 60 % vlažnosti. Tako se one stalno premeštaju između svežeg i hladnog dela i toplog i zagušljivog. Što je temperatura okoline niža, komešanje je veće, pošto pčele ne mogu dugo da ostanu u spoljašnjem sloju. Svi ovi neverovatno savršeni mehanizmi stvaranja i regulisanja toplote mogući su samo ako je pčelinja zajednica zdrava i ako ima dovoljno izvora energije, hrane, a to je med. To su uslovi koje dobar pčelar treba na vreme da obezbedi i da tako osigura uspešno zimovanje na svom pčelinjaku.
Piše: prof. Dejan Kreculj
