Najbolje sadnice (izdanci) maline dobijaju se u posebnim zasadima, tzv. matičnjacima. Za ovu namenu biraju se duboka, plodna, dovoljno rastresita zemljišta,blago kisele reakcije. Takođe, ne smeju biti zaražena nematodama i gljivama prouzrokovačima truljenja korena. U ovakvim uslovima može se proizvesti veliki broj zdravih i dobro razvijenih sadnica maline.
Bilo bi dobro da se na jednoj parceli proizvode izdanci samo jedne sorte. Ako ih ima više, razmak između njih treba da bude najmanje šest metara, ali tako da budu raspoređene jedna za drugom po dužini reda, a ne jedna pored druge u susednim redovima.
Sadnja izdanaka obavezno u jesen
– Matični zasadi maline se obavezno sade u jesen – krajem oktobra ili u novembru – objašnjava dr Aleksandar Leposavić, stručnjak Instituta za voćarstvo u Čačku. -Da bi se izbeglo isušivanje izdanaka, za ovaj posao treba birati oblačno vreme ili jutarnje sate. Temperatura vazduha ne sme biti ispod nula Celzijusovih stepeni. Za sadnju se koriste zdravi prvoklasni izdanci,koji se pripremaju i sade na isti način kao prilikom podizanja rodnih zasada. Rastojanje sadnje zavisi od bujnosti sorte i raspoložive mehanizacije, a najčešće je 1,5 x 0,5 do 0,6 metara. Posađene izdanke treba u proleće pre kretanja vegetacije skratiti tako da iznad zemlje ostanu dva do tri dobro razvijena pupoljka. Odstranjeni delovi se sakupljaju, iznose iz zasada i obavezno spaljuju.
Kada novi izdanci izrastu oko dvadeset centimetara, posađene (stare) koji imaju rodne grančice treba skratiti do zemlje da ne bi došlo do cvetanja i razvoja plodova, odnosno sejanaca. Redovna mera tokom prve godine je obrada zemljišta. Kako se to radi?
U međurednom prostoru to se može obaviti kultiviranjem ili freziranjem na šest do osam centimetara dubine, dok se prostor u redu više puta ručno okopava na četiri do šest centimetara dubine, vodeći računa da se ne povredi koren. U prvoj godini se ne preporučuje primena herbicida.
Nega i posle vađenje sadnica
Uz dobru negu, svaki posađeni izdanak do jeseni daće dva do tri nova izdanka. Vade se samo oni koji su dobro razvijeni, dok se slabi orežu do zemlje, ali tako da u zemljištu ostane što više žila, što će omogućiti da se u narednoj godini razvije više izdanaka. Svi ostaci od rezidbe iznose se izvan matičnjaka i spaljuju. Izvađeni izdanak bi trebalo da ima visinu najmanje 50 centimetara i pet žila dugih 10 do 15 centimetara, dobro obraslih žilicama. Oni koji odgovaraju propisanim kriterijumima skraćuju se na 30 do 35 centimetara i pakuju u snopiće.
– Nega matičnjaka nastavlja se i posle vađenja sadnica – dodaje dr Leposavić. -Obavezna mera je tanjiranje cele površine, čime se korenov sistem sitni i podstiče veća produkcija izdanaka. Pre obrade zemljište treba nađubriti sa 20 do 30 tona dobro zgorelog stajnjaka po hektaru. U ovakvim uslovima razviće se veliki broj izdanaka, koji će popuniti skoro ceo prostor u matičnjaku. Punu pažnju treba posvetiti i zaštiti. Za suzbijanje gljivičnih bolesti i štetočina, koje mogu izazvati sušenje izdanaka, dovoljna su četiri tretiranja. Prilikom upotrebe herbicida treba biti obazriv. Pre svakog tretmata valja konsultovati stručnjake za zaštitu iz ovlašćenih institucija.
Uz normalnu negu, matičnjak maline može da se koristi za proizvodnju izdanaka tri do četiri godine. Posle toga može da se formira kao rodni.
S. Malinović
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
