Porodica Gvozdenović iz sela Sumorovac kod Knića obnavlja svoje viševekovno ognjište, ali otkupljuje i susedna napuštena imanja, kako bi oživela etno turizam. Početna zamisao Vladimira Govzdenovića je da svi oni koji nemaju selo kod bake i deke, mogu da dođu na njihovo imanje i provedu vikend na selu, a da minimalno potroše.
Vladimir je radio i živeo u Nemačkoj i shvatio je u međuvremenu da svojom građevinskom firmom može da upravlja iz rodne kuće u Sumorovcu. Vratio se u Gružu i počeo da otkupljuje okolna imanja, tik uz njegovo.
„To je nekada sve pripadalo familiji Gvozdenović. Ostale su samo stare i trošne kuće, kojima je potrebno renoviranje. U prostranim avlijama su stoletna stabla i tišina. Plan je da svako može ovde da dođe i da se stacionira kod nas, postavi šator ili prikolicu, prenoći u kući, mogu da ponesu svoju hranu. To ih neće koštati ni dinar. Porodica može da provede dan na svežem vazduhu, u šetnji kroz obližnju šumu ili da ode do potoka“, kaže Vladimir Gvozdenović, ali objašnjava da ima i svoju računicu.
„Mi već na svom matičnom imanju pravimo domaću, tradicionalnu hranu i piće za sve posetioce, koji su čuli za nas i tu vidim šansu da se ovaj posao isplati. Oni koji ne nose svoju hranu, mogu da je kupe kod nas“.
Uz pomoć oca Vojimira i supruge Marijane, već sada su za namernike na stolu uvek domaća pogača, suvo meso, rakija, sveže pečenje, slatko i džemovi, turšija i ajvar. Ono što nemaju na svom imanju kupuju od komšija iz svog ili susednih sela.
„Na taj način ne napredujem samo ja, već i komšije. Širim seosku ekonomiju. Lokalni proizvođači mleka, sira ili jaja dobijaju šansu da na kućnom pragu prodaju svoje proizvode. A verujte, gružanski kraj je prebogat zdravom hranom“, dodaje Vladimir.
Veliku ulogu u takozvanom seoskom keteringu preuzela je Marijana, Vladimirova supruga.
„Nisam ranije pravila zimnicu ili mesila pogače i kolače. Bila sam skeptična da li ću to moći. Ali, uz malo strpljenja i podrške uspela sam. Hrana je uvek sveža, zdrava je i mami, ne samo mirisom, već i na prvi pogled“, kaže Marijana.
Gvozdenova kačara
Imanje Gvozdenovića je poput muzeja. Na pet hektara, sada njihove okućnice su objekti iz različitih perioda. Najstariji je iz 17. veka.
„Na imanju su ostaci građevine od kamena. U turskim knjigama ona je zavedena kao Gvozdenova kačara. Naš predak Gvozden, po kome i nosimo prezime, ovde je organizovao razna okupljanja. Pretpostavljam da su se tu održavala prela i posela. A kako je bila u poreskim knjigama, pretpostavljamo da je bila značajna i viđena u to doba. Pamtim, kad sam ja bio mali, da je ona još bila cela i da se tu komišalo žito, ali ju je zub vremena načeo. Nju ćemo takođe obnoviti i restaurirati. Ostale građevine na našem i otkupljenim imanjima potiču redom, od 18. pa sve do ovog veka“, kaže Vladimirov otac Vojimir.
Obnovom imanja i starih kuća, kao i razvojem etno turizma, Gvozdenovići nameravaju da sačuvaju i istoriju sela. Kuće će zadržati autentični izgled, a Vladimir planira da napravi i muzejsku postavku starih stvari.
Tekst i foto: Biljana Nenković
