Korpe, koje Božidar Kamberović iz sela Lepenica, kod Vladičinog Hana, plete od pruća crvene vrbe, prava su atrakcija za Vranjance kad god ih u ovaj grad donese na prodaju. Uvek se stacionira pored neke klupe na pešačkoj zoni, gde poređa korpe od najmanje do najveće i čeka kupce. Mnogo ljudi priđe da izbliza pogleda izložene okrugle, četvrtaste, plitke, duboke korpe, krošnje, koščiće, merice, ali retko ko od njih nešto kupi. Iako ga to ponekad obeshrabri, on ne odustaje od prodaje.
Božidar se ovim poslom bavi punih četrdeset godina. Zanat je učio od svog oca Smaila i dede Destana.
– Kao dečak, dok sam iza njih skupljao ostatke pruća, neprestano sam se divio njihovom umeću i zato sam, kada sam fizički ojačao tražio da me nauče da pletem korpe – kaže Božidar.
Korparski zanat počeo je da uči pletući dance. Njegovu osnovu bi obavezno započinjali otac ili deda, a onda je potom nastavljao sam. Čim bi napravio grešku oni su ga vraćali na početak i tako sve dok nije savladao njegovu tehniku, koja se u korparstvu smatra najtežom.
– U početku mi nikako nije uspevalo da pruće u dancetu složim tako da može da izdrži predviđenu težinu. Zbog toga sam morao trideset dana zaredom da pletem istu formu kako bih je u potpunosti savladao. Na kraju mi je pošlo za rukom, ali od napora prste gotovo da nisam ni osećao – priča sa ponosom naš sagovornik.
Dobrim majstorom u ovom poslu se, prema njegovim rečima, postaje tek posle tri godine intenzivnog pletenja korpi. Tek tada je i on mogao da isplete koji god model korpe je hteo. Kaže da se tada upuštao i u pletenje velikih koševa koje su ljudi koristili za prenošenje slame i sena do štala u kojima se nalazila stoka. U svojoj ponudi ima korpe koje služe za odlaganje saksijskog cveća, slatkiša, voća, uskršnjih jaja. Plete i specijalne korpe za odlazak na pijacu, merice za berbu grožđa, unošenje drva u kuću, ali i za nošenje darova na svadbu.
Dok priča o svom zanatu Božidrevo lice je nasmejano, ali kada se dotakne prodaje njegov osmeh nestane. Kaže da su korpari, praktično, ostali bez posla kada su počele da se prodaju korpe od plastike.
– Na prodaju se žale i kruševački korpari koji do tada nisu imali pravu konkurenciju u zemlji. Ljudi vole da pogledaju korpe koje prodajem, dive se njihovoj lepoti, ali retko ko kupi. Toliko malo prodam da jedva ostvarim zaradu od koje može da se preživi – tvrdi Božidar.
U poslu mu najviše pomaže supruga koja sa njim redovno ide u berbu pruća od crvene vrbe i vrbe rakite. Kada pruće donese kući obavezno ga ostavi da se prosuši kako bi posle toga mogao da ga skuva u kazanu da bude savitljivo za pletenje.
Tekst i foto: Gordana Nastić
