Robni zapis za poljoprivredne proizvode je hartija od vrednosti izdata od strane javnog skladišta po osnovu ugovora o skladištenju između ostavodavca i javnog skladišta, a dokazuje vlasništvo nad naznačenom količinom i kvalitetom uskladištenog poljoprivrednog proizvoda, kao i obavezu javnog skladišta da čuva i na zahtev imaoca robnog zapisa izvrši predaju poljoprivrednog proizvoda. Robni zapis se može iskoristiti u banci kao sredstvo obezbeđenja i na osnovu njega podići kredit, a njime se može i trgovati. Može se u banci iskoristiti kao sredstvo obezbeđenja i na osnovu njega podići kredit (upravo nedostatak ili neadekvatnost obezbeđenja predstavlja jedan od najvećih problema u finansiranju poljoprivrede), njime se može trgovati (budući da je reč o berzanskim – veoma likvidnim robama) ili se jednostavno može čuvati do trenutka kada deponovana roba postigne cenu za koju ostavilac veruje da je adekvatna za njegov proizvod – kaže Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Kažu još i da ovaj sistem omogućava korišćenje onoga što poljoprivrednici često jedino imaju – sopstvene proizvodnje – kao kolaterale za kratkoročno finansiranje, a time i nesmetani ciklus finansiranja poljoprivredne proizvodnje. Na ovaj način poljoprivrednik ima i opciju više – da svoje proizvode uskladišti u jednom od javnih skladišta u trenutku žetve (kada je cena, po pravilu, najniža) i čuva do trenutka kada cena dostigne za njega prihvatljivi nivo, a do tada da koristi tu robu za finansiranje svoje proizvodnje u drugim kulturama ili vidovima poljoprivrede. Ono što, međutim, kažu Goran Filipović, Vlada Višić i Đoka Ćurćić iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije je nešto drugačije. Ovo je bila i najveća tačka sporenja poljoprivrednika i ministarstva, jer je ministarstvo to pustilo kao robnu razmenu za veštačko đubrivo.
– Kod nas ne postoji zakonska regulativa za robni zapis, to je sistemski problem. Robni zapis je bio u zakonskoj proceduri 2007, 2012, 2015. i nikada nije prošao. Znači da ne može da se koristi – rekao je za Dobro jutro Vlada Višić, objašnjavajući šta bi Robni zapis, zaista značio za poljoprivrednike.
– Robni zapis znači da gde god da poljoprivrednik preda robu ta je roba njegova. Time bi se izbeglo sve ono što se dešava danas, da skidaju robu za dug. Sve usluge skladištara i sve ostale bi se plaćale novcem, ne u robi. Oni se i danas plaćaju u robi, ali oni odmah ljudima skinu dugove, na osnovu jeftine robe, koja je u žetvi najjeftinija to znamo svi. Robni zapis je kao hipoteka, ima svoju vrednost koja se menja. Banka procenjuje rizik koliko će vredeti robni zapis, na osnovu učešća. On ne mora da se koristi samo za žitarice, može da bude licenciran i hladnjačar – ono što je još kod nas nezamislivo je terminska prodaja robe, koja bi po rečima Gorana Filipovića u mnogome olakšala posao poljoprivrednicima.
– Robna berza predviđa terminsku prodaju, za terminsku prodaju znaš koja će ti cena biti u martu, možeš da pustiš robni zapis, ( na primer danas je kukuruz 12 dinara, a u martu će biti 20 u terminskoj prodaji) na berzu s tim da ti pare dospevaju u martu. I ti tim novcem kupuješ repromaterijal za proleće – još jedan od problema o kom je pričao Đoka Ćurćić je Produktna berza u Novom Sadu.
– Na Produktnoj berzi u Novom Sadu nemamo terminsku prodaju za fizičko lice, ne znam da li ima i za pravna. Nije uređena kao berze u svetu, nemamo terminsku prodaju, nemamo, nemamo javna skladišta, nisu razrađena. Imamo desetak javnih skladišta u zemlji koja ima preko tri miliona hektara zemlje.
Tekst: Zorica Dragojević
