Prvi put se baklava u Srbiji pominje u 17. veku kada je turski putopisac Evlija Čelebija napisao da je, prolazeći kroz Beograd, video u beogradskim kulama savijenu baklavu veliku kao točak od kola. Srpska baklava sastavni je deo trpeze za Badnji dan, a njeni istorijski tragovi nalaze se i u vojvođanskoj božićnoj česnici, ispečenoj od tankih kora, natopljenih medom i orasima.
Za našu baklavu kažu da valja da odstoji nakon spremanja i da je ne treba odmah jesti.
Potrebno je:
- 1kg šećera
- ½ l vode
- 1 limun na kriške
- ½ kg tankih kora
- 100 g maslaca
- 3 dcl ulja
- ½ kg mlevenih oraha
- 100 g šećera
Priprema:
Šećer i vodu, zajedno s limunom, staviti u šerpu. Kad provri, kuvati još 20 minuta i skloniti s vatre. Kore preseći da se dobiju 4 trake jednake širine. Otopiti maslac
i dodati ulje. Pomešati orahe i šećer. Svaku koru namazati maslacem i uljem i posuti orasima. Ređati četiri jednu na drugu. Smotati u trougao i staviti u tepsiju na pek papir. Ponoviti do kraja. Peći na 1800C oko 30 minuta. Vruće baklave preliti hladnim sirupom.
