U nanizanim praznicima koji najavljuju Božić, najradosnije su, ipak, Materice. Ta zimska jutra se posebno pamte. Veza majke sa decom i porodicom još je jača i vezana simboličnim koncima. Na ovaj način se slavi posebno mesto, koje u životu svakog od nas ima majka. Ona je centralna ličnost u mikrokosmosu svakog čoveka. Njena uloga se menja kroz život deteta, ali emotivna povezanost i bezuslovna ljubav ostaju zauvek.
Uzajamno vezivanje i drešenje je pre svega radostan čin. Materice su posebnije, jer nema deteta koje ne očekuje poklon, čvrst zagrljaj i poljubac. Majke se rano ujutru, obično na nagovor starijih ukućana ili očeva, vezuju sa već pripremljenim kanapom ili kaišem, dok su još u krevetu.
Ako ne stignu da majku vežu dok još spava, vezivala se kad sedne da doručkuje.
A majka će, već uveče pripremiti poklon i ostaviti ga nadohvat ruke da odmah može da se odreši. Uvek će se pretvarati da ne zna što je vezana.
Uvek smo dobijali takozvane meke stvari, poput majčine ljubavi. U paketiću su obično bile potkošulje ili pidžame, šalovi, kape, rukavice. Nešto što nam je ionako bilo potrebno. Nađe su tu čokolada, neko voće ili rukom mešeni kolači. Sam čin vezivanja bio je zabavan, iako kao deca nismo znali šta to u stvari znači. Dan je bio poseban, pun mira u kući, – svedoči o radosti praznika Nela Raketić iz okoline Čačka.
Drešenja za materice nisu „pošteđene“ ni bake, a deca znaju da zaređaju i po čitavoj familiji. Tako poklone spremaju strine, ujne i tetke. Ali, bake su najiskusnije.
Moja baka je još u oktobru birala vunicu i počinjala da plete džempere za unučad. Imala nas je troje. Danima bi sedela na svom mestu u kujni i plela. Ponekad bi nas pozvala da odmeri dužinu rukava i ćutala. Pažljivo bi ih, potom, spremila u šifonjer i spremno čekala dan kada će biti „vezana“. Topli, sveže ispleteni džemperi, posebno su mirisali i odmah su se oblačili i izlazilo se napolje. Ta zimska jutra imaju posebnu draž. Mogli smo nove džempere odmah da nosimo, nismo morali da ih čuvamo za posebne prilike – seća se Nela.
Simbol majčinstva
Drešenje majki u hrišćanskom svetu poistovećuje se sa svečanom atmosferom koju su stvorili istočni mudraci nosivši darove Bogorodici u Vitlejemskoj pećini. Još od Biblije lik Bogorodice je simbol majčinstva i njene neraskidive veze sa decom.
Između dva svetska rata u Srbiji su dobrotvorna ženska društva, pa i sama kraljica Marija Karađorđević, pripremale poklone za siromašnu i decu bez roditelja, ne želeći da ih liše čari ovog praznika.
Praznik ljubavi i porodice
„Simbolika vezivanja je pomirenje čoveka sa Bogom, odrešivši ga od greha, donoseći nove veze ljubavi za Boga. Ovi praznici simbolizuju porodične veze, slogu, poštovanje i pomaganje“, objašnjavaju simboliku praznika u eparhiji Šumadijskoj.
