Милорад Ђорђевић је већ двадесет и две године пензионер. За то време није допустио да му пензионерски дани буду досадни, да му недостаје активности, већ је кренуо у једну нову животну авантуру – узгој банана на простору Београда. У Сремчици, предграђу престонице, Милорад је за ове две деценије подигао праву малу плантажу. Кренуо је од једне саднице донете из Грчке, да би следеће године своју парцелу под овим егзотичним воћем дуплирао.
– Сви ме питају како сам дошао на идеју да узгајам банане. То је зато што волим море, хтео сам да продам кућу у Сремчици и да одем да живим у Грчкој, међутим, разочарао сам се нешто у Грке и почео сам овде да узгајам ову егзотичну воћку. Прва банана је стигла из Сан Петроса из Грчке, како би ме подсећала на морски амбијент – кренуо је од четири комада а сада има плантажу.
– Кренуо сам од четири комада, па десет, онда плантажа. Лако се размножава, избијају младари, опкроје се ашовом, одвоје, ископају се и пресаде у саксију или земљу. Ја све држим у земљи. Није захтевна за одржавање. Ова година је била таква да ниједном нисам заливао, кад је већа врућина заливам је. Успева у нашој земљи, није јој потребно посебно земљиште, ђубрим је обичним стајским ђубривом – како није захтевна лети, тако исто није ни зими. Да би опстала довољно је само је добро ушушкати.
– За одржавање зими ако желите да роди, а рађа треће године, довољно је да одсечете све листове и целу је умотате агрилом, превије се и одозго да не уђе снег. Око корена се поспе неколико џакова ђубрива од печурака, оно даје топлоту, угази се добро и тако спремљене чекају до пролећа – објашњава Милорад, који банане исече на висину од 170 цм, пре него што их спреми за зимовање.
– Тако опстаје до пролећа. С пролећа крајем марта са неке висине од 170 цм, на колико сам је исекао, избију нови листови и крене живот. Младари крећу већ од маја. Битно је задражти стабло, које после треће године може да роди – једини проблем код нас, по речима овог узгајивача, је што род не успе да сазри због мразева који наступе у тренутку кад би требало да је више сунца и да банана почне да жути.
– Банана има циклус од годину дана да би сазрела, што код нас не успева.
Ова воћка нема мушки и женски род. Она цвета крајем маја и замеће плод. Нама по термину сазревање креће у новембру, али није топло и не може да опстане. Заштићивао сам агрилом безуспешно, нема довољно влаге и ваздуха да би сазрео. Успело би једино ако бих имао неки објекат довољно светао и топао да се процес зрења заврши – објаснио је Милорад, који у наредном периоду има у плану да прошири плантажу банана које продаје дуж Ибарске магистрале.
Текст: З.Д.
