Sveži i kiseli kupus iz Futoga, nadomak Novog Sada, nosi oznaku geografskog porekla, i on predstavlja srpski brend tražen širom sveta. Da li njegova popularnost jenjava i koje su još sorte zastupljene u Južnobačkom okrugu otkrivaju nam Aleksandar Pavlović iz Poljoprivredne stanice Novi Sad i proizvođač iz Veternika Obrad Gužvica.
Područje oko Novog Sada je, kako kaže naš sagovornik iz Poljoprivredne stanice, veoma pogodno za proizvodnju kupusa, naročito ranijih sorti i hibrida, kojima pogoduje lakše, peskovitije zemljište.
“Najbolji primer za to je Futog, po kome je nazvana i sorta “Futoški kupus.” Pored ove, vrlo popularne sorte, na ovom području se gaje i hibridi. Najrasprostranjeniji su marlo, potomak, bravo, hipo, pruktor, gregorian, čirs, Nozomi. Treba naglasiti da, i pored povoljnih prirodnih uslova za gajenje, proizvodnja kupusa se ne može zamisliti bez navodnjavanja, pogotovo na lakšim tipovima zemljišta”, istakao je Pavlović.
On dodaje da futoški kupus predstavlja autohtonu sortu, čija se proizvodnja smanjila tokom poslednjih decenija. Iako hibridi daju veću količinu proizvoda po jedinici površine, sorte, poput futoškog kupusa, imaju neke druge prednosti, zbog čega je izuzetno popularan na tržištu.
“Reč je o većem udelu šećera, vitamina C, kompleksa vitamina B, Mg, P i drugih sastojaka. Futoški kupus čine specifičnim vrlo tanki i elastični listovi, sa slabije izraženom nervaturom, koji su najpogodniji za uvijanje sarmi, jer nema pucanja i cepanja listova, za razliku od hibridnih vrsta. Više šećera znači i bržu fermentaciju, odnosno kiseljenje kupusa. Futoški kupus se razlikuje i po izgledu. Njegova glavica nije okrugla, već blago spljoštena”, objašnjava naš sagovornik.
Porodica Gužvica iz Veternika, pokraj Novog Sada, na svom gazdinstvu, pored brojnih povrtarskih kultura, gaji i kupus. Futoški kupus uzgajaju na jednom ipo jutru i varaždinski kupus na 2000 m2. Tu su i hibridi: bravo, marlo, potomak, zasađeni na jednom ipo jutru.
“Hibridni kupus je lakše proizvesti zato što rodi duplo više od sorti, ali je sorta traženija. Manje rodi, a je cena duplo veća, samim tim je isplativija nego hibridi. Kupus prerađujemo u malim količinama tako što ga kiselimo. Manje količine prodajemo nakupcima, a veći deo na Futoškoj pijaci u Novom Sadu”, rekao je Obrad Gužvica.
Tanja Prolić
