Najsigurniji način u suzbijanju zaraznih bolesti na gazdinstvu je njihovo sprečavanje, tj profilaksa. Da bi stočar, vlasnik muznih krava, sprečio unošenje zaraznih bolesti u svoj zapat mora dosledno da se pridržava osnovnih preventivnih mera koje predviđa zoohigijenski minimum.
Borba protiv zaraznih bolesti, prema rečima Ivice Tomića, savetodavca za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, sporovodi se na taj način što se kravama pruža ugodan smeštaj u stajama, sa dobrim mikroklimatskim uslovima koji će doprineti da životinje postanu otporne prema uzročnicima bolesti. S druge strane, treba preduzeti sve mere da životinje ne dođu do uzročnika bolesti bilo kojim putem preko hrane, vode, posluge. Održavanje čistoće staje koja se postiže redovnim čišćenjem i povremenom dezinfekcijom, izgradnja propisnih đubrišta, ne samo iz higijenskih razloga, već u cilju pravilne nege stajnjaka, tj očuvanja njegovih korisnih sastojaka, takođe je jedna od značajnijih mera zaštite gazdinstva od zaraznih bolesti.
“Pravilna ishrana krava odgovarajućom kvalitetnom hranom i napajanje čistom vodom su važni uslovi za očuvanje njihovog zdravlja. Nedovoljna i nepravilna ishrana, kao i davanje pokvarene hrane i loše vode slabi organizam krava i smanjuje njihovu otornost prema zaraznim bolestima.”, ističe Tomić.
On naglašava da pokvarena, zagađena hrana i voda mogu biti uzročnici ne samo nezaraznih obolenja već i zaraznih, ako se u njima nađu i uzročnici zaraznih bolesti. Ne sme se dozvoliti opšte slabljenje organizma životinje jer se njime oslabljuje i njena otpornost, kao posledica smanjenja antitela koja su prirodna zaštita od stranih primesa prodrlih u organizam. Po njemu treba voditi računa i da krave borave u suvim stajama, bez promaje jer se prehlađena životinja mnogo lakše zarazi, a usled toga obično dolazi do oštećenja sluzokože, kroz koju uzročnici bolesti lakše prodiru u organizam.
“Kada stočari kupe nova grla, pre nego što ih smeste u staje sa ostalim kravama, treba da ih drže tri nedelje u karantinu. Tada moraju od njihovih vlasnika da uzmu stočni pasoš, potvrdu od veterinara da su zdrava i da potiču iz kraja u kome ne vlada neka stočna zaraza”, poručuje Tomić i savetuje stočarima da pašnjak u proleće, pre isterivanja krava na pašu, očiste od eventualnih uzročnika zagađenja – leševa životinja i slično i ukoliko u njemu postoji ustajala bara, da je ograde, kako bi se sprečilo napajanje zagađenom vodom.
“I stočno groblje mora biti udaljeno najmanje 0,5 km od staje, stambenih zgrada, pašnjaka, pojilišta i prometnih puteva i uređeno po odgovarajućim propisima. Ukoliko ne postoji javno stočno groblje, uginule životinje treba zakopati što dublje na vlastitom imanju, na mestu dovoljno udaljenom od ekonomskog dvorišta i pašnjaka”,naglašava Tomić i ističe da vlasnici moraju redovno da vakcinišu svoju stoku kako bi životinje na neko vreme stekle otpornost prema određenim bolestima.
Piše: Gordana Nastić
