PREDRAG RADOJEVIĆ ČUVAR AUTOHTONIH SORTI PARADAJZA
Brojne stare sorte povrća i voća, koje su se od davnina gajile na području Srbije, nepravedno su zapostavljene, uprkos odličnom kvalitetu njihovih plodova i otpornosti na bolesti i nepovoljne vremenske uslove. Jedna od takvih kultura je i paradajz, a Predrag Radojević, organski proizvođač iz Pančeva, rešio je da se suprotstavi nestajanju autohtonih sorti, da ih čuva i sačuva. Kaže da je, tražeći nešto drugačije za svoju baštu, uvideo da se po celom svetu mogu nabaviti lokalne sorte – osim kod nas.
Kako to rade napredne poljoprivrede
Mislim da danas, ni u jednoj poljoapoteci ne možete kupiti seme neke stare sorte paradajza. O svojim starim sortama, drugi narodi imaju zapise, istoriju, katkad neku zanimljivu priču, recepte, a kod nas toga nema. O prednostima starih sorti vam dosta toga može reći svaki proizvođač organskog povrća. One su naviknute na određeno podneblje, zemljište, klimu, insekte… Samim tim su manje zahtevne tokom uzgoja, ali, imaju manji prinos od hibrida i zato su nezanimljive velikim proizvođačima – objašnjava naš sagovornik.
Radojević ističe da se sve dobre osobine starih sorti obrišu kada se razmišlja kroz prinos i novac. Nažalost, po prinosu ne mogu da se mere sa hibridima, sa iste površine dobija se mnogo više kilograma plodova hibrida, a to je mnogo više novca i samim tim, stare sorte gube bitku i skoro su pred nestajanjem.
U svetu su stare sorte osnova organske proizvodnje baš zbog veće otpornosti na uslove sredine, ali tamo organski plodovi koštaju mnogo više nego “standardna” proizvodnja. Kod nas, što zbog dosta manje platežne moći, što zbog raznih predrasuda i zabluda, to uglavnom nije moguće – zaključuje Radojević.
Po kojim osobinama se stare sorte razlikuju od hibrida pročitajte u nastavku teksta.
