NA KOSMETU POVRĆE IZ DAVNINA BOLJE OD HIBRIDA
Stare, autohtone sorte povrća daleko su zdravije, otpornije i imaju mnogo veću hranljivu vrednost, ali su ih potisnuli hibridi, zbog boljeg roda i izgleda ploda. Međutim, uz dobar uzgoj, koji podrazumeva navodnjavanje i đubrenje, stare sorte mogu da stanu rame uz rame sa hibridima, ali i da ih, po kvalitetu, daleko nadmaše. Takve primere nalazimo na severu Kosova i Metohije, gde se neguju upravo autohtone sorte povrća, među kojima ima i onih koje isključivo uspevaju na tom podneblju, gde im odgovaraju klimatski uslovi, nadmorska visina i tip zemljišta.
Kroz generacije se, na primer, prenosi seme stare sorte belog luka, koji karakteriše krupan plod i izuzetna otpornost. Najviše se uzgaja u enklavi Suvo Grlo, odnosno u opštini Srbica.
Motika umesto hemije
– Prilikom obilaska i razgovora sa meštanima koji tamo žive, saznali smo da uzgajaju istu sortu belog luka od davnina, ali nije poznato tačno od kada. Ona postiže veoma dobre rezultate i traži vrlo mala ulaganja. Uzgajaju ga na rastresitom tipu zemljišta poput aluvijuma, koje nije previše bogato i kvalitetno, to je peta ili šesta klasa zemlje, ali odgovara staroj sorti – objašnjava Nebojša Božović, savetnik za povrtarstvo u PSS službi u Kosovskoj Mitrovici.
Foto: Adobe stock
Sadnja ovog belog luka počinje veoma rano, običnom sredinom februara čim se ukažu povoljne vremenske prilike. Dok dođe na red sadnja ostalog povrća, beli luk već počinje da niče, i to mesec do mesec i po dana pre ostalih kultura. Njegova vegetacija je nešto duža i obično se vadi u avgustu, zajedno sa crnim lukom.
– S obzirom da ovde nema dovoljno vode za navodnjavanje, kada je sušna godina dešava se da beli luk vade ranije, kao što je to bio slučaj prošle godine, kada je stigao već u julu. Što se tiče agrotehnike, ulaganja su minimalna, jer sorta ne traži posebne mere, kao ni obradu zemljišta. Povrtnjak se obično uzore u jesen i đubri se stajnjakom, zbog čega ovaj uzgoj možemo maltene smatrati i organskim. Mineralnog đubriva gotovo uopšte i da nema u toj proizvodnji. Tretiranje herbicidima i protiv bolesti je isključeno sto odsto, jer oni to sve obrađuju na stari način, okopavanjem, plevljenjem i tako usev drže čistim. Zadovoljni su prinosom, a osim lokalne prodaje, otkupljuje ga i prerađivačka industrija – ističe Božović.
Koje sorte daju dobre prinose bez velikih ulaganja saznajte u nastavku.
