Endivija ima male zahteve za suncem i laka je za uzgoj. To je dvogodišnja biljka, lako se gaji ali troši kao jednogodišnje povrće. Gaji se zbog listova koji formiraju rozetu, a mogu biti glatki, slabo ili jako naborani, talasasti, okrugli, jako nazubljeni, u različitim bojama kovrdžavih listova, sitno narezanih. Za vegetativni rast optimalne su srednje temperature od 15 do 18 stepeni i umerena vlažnost zemljišta i vazduha. Ako neposredno pred berbu nastupe vrućine i zasuši, listovi rozete postaju tvrdi i grubi, s više gorkih materija. Ovo povrće ima velike zahteve za vodom, pa nije preporučljivo da se gaji tamo gde ne postoji mogućnost da se navodnjava. Dobro uspeva na svim tipovima zemljišta, ali više joj prijaju srednje teška do teška pod uslovom da su duboko obrađena i još bolje pođubrena, neutralne pH reakcije. Manje je osetljiva na zaslanjenost zemljišta od drugog povrća, ne podnosi direktno đubrenje stajskim đubrivom, a najbolje uspeva posle vrste koja je obilno đubrena organskim đubrivom, kao na primer kupus i paprika.
Kada je u pitanju plodored i tu se razlikuje od svog poznatog povrća jer se u istu leju može sejati posle dve godine, najčešće kao postrni usev iza ranog krompira, ranog kupusa, prolećne salate, graška, pasulja spanaća. Proizvodi se direktnom setvom i iz rasada, što se češće praktikuje. Pred setvu i neposredno posle usev treba valjano zaliti.
Uz izbor odgovarajućih sorti u najpovoljnijim uslovima endivija se bere od sredine decembra do sredine aprila kada već počinje da prorasta. Gde su češći mrazevi, rokovi setve (sadnje) podese se tako da se listovi poberu do sredine decembra. Bere se onda kada je rozeta postigla svoju punu veličinu, a unutrašnji listovi rozete su poprimili sasvim svetlu ili žutu boju. U jesenjem i zimskom gajenju, rozeta postigne odgovarajuću veličinu u sred zime, a pošto je manje osetljiva na niske temperature može dugo da ostane u polju. Ako zaprete jaki mrazevi može da se pokrije agrotekstilom.
