Firma Milosava Batala iz Beške se, prioritetno, bavi proizvodnjom priključnih mašina za poljoprivredu. To su teške drljače uz dozatore za deponovanje otrova za suzbijanje glodara u polju.
-Dozator je naš patent i to je aktuelan i nov proizvod koji želimo da pokažemo na sajmovima. Do sada niko nije napravio tako nešto – pored dozatora firma se bavi i proizvodnjom aplikatora za tečno đubrivo. –
– Proizvodimo i aplikatore tečnog đubriva direktno, međuredno za kukuruz za peti, šesti list, proizvodimo i ipsilon drop koji se kači na prskalicu. Znači, koju god prskalicu ima poljoprivrednik mi možemo da napravimo kit (ipsilon drop) koji se kači na prskalicu i pušta se međuredno u kukuruz, međuredno kada mu je to najpotrebnije. Međuredno znači direktno pored biljke daje tečno đubrivo – u ovoj firmi koja ima samo šest radnika i već deset godina se bavi proizvodnjom teških drljača, plasman proizvoda je na zavidnom nivou.
– Do sada imamo plasman na zavidnom nivou što se tiče kvaliteta. Cena jeste velika ali smo po kvalitetu broj jedan u Srbiji – taj kvalitet postigli su praveći teške, poluteške i lake drljače, a u čemu je razlika Milosav je objasnio za Dobro jutro.
– U suštini je razlika u težini i materijalu. Teške drljače se koriste za predsetvenu pripremu, bilo da je kukuruz ili neka druga kultura. Prednost teške drljače je u tome što je fleksibilna, nije kruta i lepo kopira teren. Imamo tri seksije, prvo ide daska, pa klinovi i onda dva reda rotora koja su spiralna i okrenuta suprotno. Ne ispušta vlagu, ostaje u zemljištu, nekih sedam do osam santimetara. Ali, to zavisi od toga koliko želimo da je spustimo i stisnemo. Preko sistema na drljači sami određujemo koliki pritisak želimo na zemlju – ove drljače, po rečima sagovornika zahvataju različite površine.
– Proizvodimo različite mere i zahvate. Od tri metra do osam metara. Ima za svakoga po nešto, za malog poljoprivrednika koji ima traktor od 60 konjskih snaga, do velikih koji imaju traktore preko 300-400 konjskih snaga – rekao je Milosav Batalo za Dobro jutro.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Zorica Dragojević i privatna arhiva sagovornika
