Javnih skladišta nema dovoljno, a ministarka je naložila popis svih otkupljivača zrnastih proizvoda iz cele Srbije, koji joj je dostavljen sa tačnim podacima o kapacitetima u silosima i podnim skladištima. To bi trebalo da bude način da se urede javna skladišta, u kojima će poljoprivrednici moći da redaju robu, traže zapisnik od njih i gde će moći da prodaju terminsku robu ali i da idu u banku da podignu kredit. Tako je na papiru, a u stvarnosti? Dejan Stanojević čija firma „ANOVA kooperacija“ vrši otkup žitarica, ne slaže se u potpunosti sa tom idejom.

– Veliko je pitanje ko želi da bude javni skladištar. Uslovi kod privatnih skladištara su drugačiji u odnosu na javne. Praksa je do sada pokazala da javni skladištari su čest predmet prevara, rade pod mnogo gorim uslovima, što znači da iza toga je falilo robe. To je bila praksa – rekao je Stanojević, napominjući da su uslovi skladištenja propisani zakonom koji bi trebalo da se poštuje.

Privatni skladištari su mnogo skuplji, ovde uslove propisuje država i zato nemate puno javnih skladištara. Tu može biti više manipulacija nego u privatnim što se robe tiče, ostali uslovi oni tehnički su jasno propisani zakonom, mora postojati protivpožarna zaštita, higijenski uslovi i sve što jedno skladište treba da bude – kaže skladištar, uz opasku da su mnoge stvari tražene bez ikakvog smisla i da ne možete nikoga naterati da bude javni skladištar.

– Javnih skladišta je malo, to je jedna demagoška floskula, i mislim da u praksi neće biti rezultata. Zamislite nekoga ko treba da dopremi robu do jako udaljenog javnog skladišta, njega više može da košta gorivo nego skladištenje kod privatnika – zaključio je Dejan Stanojević član Asocijacije 2022.

Tekst: Zorica Dragojević