Procena poljoprivrednih stručnjaka je, da na teritoriji Nišavskog okruga, plan setve ozimih strnih žita nije u potpunosti ispunjen i da zbog toga prolećna žita dobijaju velik značaj.
– Jara strna žita nisu toliko omiljena među poljoprivrednim proizvođačima ovog kraja, te su stoga u veoma malom procentu zastupljena na ovom terenu. Međutim, potrebe za proizvodnjom većih količina stočne hrane, neispunjenost planova jesenje setve navodi ratare i stočare da dopune svoje setvene površine jarim strnim žitima. Na teritoriji jugoistočne Srbije od jarih strnih žita seju se pšenica, ječam, tritikale i ovas. Na terenima većih nadmorsih visina heljda je takođe značajna žitarica u prolećnoj setvi – navodi dr Saša Stanković iz PSSS Niš
– Poslednjih godina zbog blagih zima i sušnih uslova krajem zima i početkom proleća pomeraju se rokovi prolećne setve ka februaru za strna žita a ka kraju marta za ostale ratarske useve. Jare pšenice trebalo bi posejati najkasnije do početka marta. Osnovna obrada zemljišta treba da bude obavljena u jesenje zimskom periodu da bi se stvorila što kvalitetnija struktura zemljišta za kvalitetnu predsetvenu pripremu i samu setvu. Osnovno đubrenje obaviti u jesen sa oko 250-300kg/ha NPK(10:30:20), u zavisnosti od agrohemijske analize zemljišta – rekao je Stanković, davši preporuke i za prihranu.
– Preporuka je da se u predsetvenoj pripremi unese 150kg/ha ureje i kasnije u prihrani u fenofazi bokorenja 150-200kg/ha KAN-a. Od trenutno prisutnih sorti na tržištu u prolećnoj setvu su tipično jare sorte-Venera i Nataša, kao i fakultativne sorte poput Ikone, Solinda i Alhambre – objasnio je stručnjak, zaključivši da najveću zastupljenost od jarih strnina na području Nišavskog Okruga ima jari ovas, dok je heljda namenjena setvi na područjima sa preko 400 metara nadmorske visine.
Piše: D. Alihodžić
