U manastir Kamenac stići ćete kada se sa autoputa, koji vodi prema Nišu, isključite za Kragujevac, prođete ovaj šumadijski grad, naiđete na Gružu u kojoj su lepe Gružanke devojke, al ih nigde ne vidite jer je mnogo više žena u godinama, i krenete prema Čestinu. Kod sela Čestina, u podnožju Gledićkih planina, je i ovo prelepo zdanje, po predanju vezano za despota Stefana Lazarevića, nastalo s kraja 14. i početka 15. veka. Kažu građen je od kamena namenjenog manastiru Kalenić
Pre ulaska u manastir, s leve strane, iznad štale i kokošinjca, nalazi se mlekar, na njega okačene naćve, pored mlekara pržulj za kafu, srp, ispod mlekara do zida kojim je manastir opasan košnice. Nema ih puno, desetak možda, ipak dovoljno za potrebe manastira i prodaju posetiocima. U šumi s desne strane, dok se prilazi ulazu, procvetala jagorčevina, žuti se. Čuje se mir. Red žive ograde uz stazu do kapije kao nacrtan, trava pokošena, sve pod konac. U manastirskoj porti leje sa cvećem, poneko procvetalo, poneko još pupi, čuvarkuće čuvaju „kuću“, bele rade zabelele, a ljubičice se prostrle iza crkve obnovljene 1547. godine. Tu iza je i kamen sa otiskom stope Svetog Save, donet iz Raške, gde se sipa osvećena voda i kada se njome umijete pomaže u isceljenju vida. A u isceljenju tela pomažu tinkture, melemi, kreme, čajevi, ulja koje monahinja izrađuju. Dušu leči tišina.
Tekst: Zorica Dragojević
