PRAZILUK NAJVEĆE ZAKERALO MEĐU POVRĆEM
Praziluk je za potrošače omiljeno povrće, ali ga proizvođači nerado gaje. Mnogi u šali kažu da je to najrazmaženije povrće u bašti, jer traži puno i sve mora da bude na vreme. Ovo povrće može da se proizvede direktnom setvom semena na otvorenom polju što se retko radi, i iz rasada što je naša praksa iz više razloga. Praziluk se proizvodi uglavnom na malim gazdinstvima i na malim površinama. Ima dugu vegetaciju – oko šest meseci. Niče za dve-tri nedelje posle setve i u periodu do berbe treba održavati redovnu vlažnost setvenog sloja, a da se ne stvori pokorica.
Pre sadnje treba isplanirati broj potrebnih biljaka rasada, a to zavisi od vremena berbe, ranostasnosti, gustine sadnje, osobine sorte ili hibrida itd. Za parcelu od 10 ari potrebno je od 12.000 do 50.000 biljaka. Za setvu se koristi sveže i kvalitetno seme dobre klijavosti, jer je poznato da seme praziluka relativno brzo gubi klijavost. Zato, ako smo prinuđeni da sejemo staro seme, prethodno ga treba potopiti u vodu i proveriti klijavost. Seme koje padne na dno ima skoro stoprocentnu klijavost, a šturo koje pliva po površini vode, nije klijavo i mora se odbaciti. Za parcelu te površine dovoljno je 5 grama semena koje se poseje na jedan kvadratni metar i na dubinu do jednog cm.
Vreme proizvodnje rasada, računajući od setve do sadnje, a uzimajući u obzir dug period klijanja, može da bude skoro dva meseca. Naklijavanje semena u mlakoj vodi u kojoj treba da odstoji najmanje tri dana, i tretman biljnim hormonima rasta i ostalim biostimulatorima, može znatno da skrati ovaj period, ali i da osigura veći broj kvalitetnih biljaka za sadnju.
Praziluk nije veliki probirač zemljišta, ali ono treba da ima neutralnu pH vrednost, da je bogato humusom i ocedito. Na manjim površinama može da se seje sukcesivno, svakih desetak dana. Kod nas se na otvorenom seje od kraja aprila ili u maju, pa do početka juna za jesenju ili ranu zimsku potrošnju, odnosno sadi se tokom juna ili do polovine jula u postrnoj sadnji. Ima proizvođača koji praziluk sade u plastenike u kojima može da se čuva sve do jačih mrazeva. Za ovu, kasniju sadnju treba tempirati i setvu, jer od setve do berbe prođe 3 do 4 meseca.
Rasad je spreman za sadnju kada dostigne visinu 15 do 20 cm a pseudostablo debljinu olovke. Pred rasađivanje biljke treba oprskati sistemičnim insekticidom protiv lukove muve. Rasad može da se proizvede s pikiranjem ukoliko se seje krajem zime i gaji u grejanim prostorijama u kojima se temperatura, u vreme nicanja podesi na 18 do 24 stepena i on je namenjen za ranu proizvodnju. Međutim, u našim uslovima to je retkost, jer prodajna cena praziluka retko kada može da pokrije troškove proizvodnje.
Rasad se obično proizvodi bez pikiranja i čupa neposredno pred rasađivanje ili prodaju.
Neki proizvođači, čim ga rasade, biljkama skrate listove da bi se smanjila transpiracija i rasad lakše primio, ali takve biljke boluju 10 do 15 dana, što produžuje proizvodnju i traži češće zalivanje do primanja. Kako bi se izbeglo bolovanje, ovo povrće se sve češće proizvodi setvom u plastične ili stiroporske kontejnere ili u čaše, ponekad i u tresetne saksije ili kocke, naročito kad je u pitanju hibrid. Seje se se po jedna semenka u rupu i tu raste do rasađivanja. Ovakav način proizvodnje rasada ima velike prednosti, najviše zbog toga što se ne povređuje koren i tako biljka ne boluje, ne zaostaje u porastu i skraćuje se vreme proizvodnje.
Piše: dipl. inž. Dragomir Radić
Foto: Shutterstock
