Колекционари ретких биљака су активнији него што мислимо, а постоје и они који скупљају само одређене врсте. Душица Миливојевић из села Велико Лаоле код Петровца на Млави је заљубљеник у ретке сукуленте, које гаји и продаје. Каже да је успела да споји хоби, страст и посао, па у њеном стакленику расте на хиљаде ретких сукулената.
– Постоје људи који страствено скупљају биљке, као што неко трага за плочама или књигама. У ту групу спадам и ја. Уживам у њима и волим да их гледам како успешно расту. Уједно их размножавам и продајем даље, па је колекционарсто постало и мој посао – каже Душица Миливојевић из расадница „Дуцино цвеће“ у Великом Лаолу.
Необичне биљке стижу из свих крајева света. Душица их размножава и гаји, а са колекционарима је у контакту углавном преко група на друштвеним мрежама.
– Пратим тржиште и из иностранства стално набављам нове, ретке или необичне сукуленте. Од њих размножавањем добијам нове биљке. Понекад тај процес траје две и више година. Зато неки примерци коштају пет или десет хиљада динара. Цена зависи и од оне коју сам ја платила за набавку основне биљке. Углавном их наручујем из иностранства. Највише ректих врста има у Италији, Шпанији и Португалији, али и из осталих делова света. „Кореанке“ су најређе, али се највише и траже. Сам назив каже одакле потичу – додаје Душица.
За гајење сукулената потребно је и знање. Онима који желе да уживају гледајући како расту меснати и једри листови ових необичних биљака, Душица објашњава:
– Еонијуми су необични, јер лети „спавају“ и због тога их треба склонити у хлад. Могу само сат-два да буду на сунцу. Помало се заливају, јер они скупе листове и мирују. Али зато зими расту. Код осталих сукулената је обрнуто. Они лети расту, а зими мирују. Сви без изузетка у току зиме се склањају у затворени простор. Ја имам стакленик, па ми је то погодност. Они који немају такве услове, морају да пронађу место у кући, који ће одговарати овим биљкама. Углавно је то умерено топло до прохладно, и добро осветљено место – каже Душица.
У току лета, када су сукуленти напољу, треба их заливати, али умерено и врло избалансирано, можда једном или два пута у току месеца. Први знак да је биљци потребна вода је када омекшају доњи листови.
Текст и фото: Биљана Ненковић
