Euforija pred Prvi maj, nikada mi nije bila jasna. Koliko smo mesa kupili za roštiljanje, da li je ćumura dovoljno, gde ćemo roštilj postaviti, gde ćemo uopšte ići. To ludilo svedeno na prejedanje u jednom danu nisam mogla da shvatim, pogotovo što posle toga ide Đurđevdan, ista ta euforija, samo na malo drugačiji način. Što sam starija sve mi više prija, da kad je bar neradan dan, odem u prirodu, da šetam, uživam. A posle, ako svratimo negde na ručak svratimo, ako ne, bar mi je mir u duši i u glavi.
Za sve one koji bi da uživaju u prirodi, istoriji, nečemu što ne podrazumeva guste oblake roštiljskog dima, imamo par predloga. Možda vam se svide.
Na Avali, beogradskoj lepotici, gde je roštiljanje zabranjeno, postoji mala crkva brvnara. U okviru crkve je i kafić, otvorena bašta, sa drvenim stolovima, klupama i separeima napravljenim od starih kaca. Piće nema cenu, koliko ostavite ostavite, a do sada koliko sam primetila niko cicija nije bio.
Ukoliko uživate u Dunavu, njegovim tokom doćićete do Jerininog grada Smedereva i tvrđave koju je izgradio despot Đurađ Branković u periodu od 1428-1439 godine. Čim kročite nogom u Mali grad, imaćete osećaj da ste se u najmanju ruku, vratili u neki Srednji vek. Još netaknuta promenama, ali taknuta vremenom, stoji i doziva vas da uživate u ušću Jezave u Dunav, da je posetite tokom sezone svakog dana od 08 do 20 časova i van sezone od 08 do 17 časova.
Za one koji vole Šumadiju, Kolubaru i valjevski kraj tu je nezaobilazna Brankovina. Istorijski kompleks kome se uvek vraćate i koji vas svaki put nanovo oduševi. Kuće Nenadovića, njihovi grobovi, spomenici, crkva, škola u kojoj i dalje sve stoji kao što je bilo u Vukovo vreme, muzej i grob Desanke Maksimović, sve je to na jednom mestu, a sve toliko bitno.
I Vojvodina ima svojih draži, naravno. Avanturisti se mogu uputiti na dve bare, Carsku i Obedsku, kome koja više odgovara. Obe su prelepe, Obedska specijalni rezervat prirode, sa stoletnom hrastovom šumom, retkim pticama, vodozemcima, gmizavcima, proglašena za međunarodno značajno stanište ptica. Carska ne zaostaje i ona je Specijalni prirodni rezervat prve kategorije u kome postoji 500 biljnih vrsta, 239 vrsta ptica, 20 vrsta riba i 30 vrsta sisara. Ko voli i uživa u ovome, svaka preporuka od nas koji smo bili.
Ako baš i niste za avanturu, želite da se skrasite na jednom mestu, za vas je idealan prostor Bušido ribnjak. Mir, tišina, pecanje između Jegričke i Bačkog Gradišta. Ljubazni domaćini, cvrkut ptica, komešanje ribe u vodi. Šta vam više treba?
Tekst i foto: Zorica Dragojević
