Mrka trulež plodova leske javlja se rano u leto. U stručnoj literaturi (Olsen, 2013.) navodi se da u Willamette Villeu, Oregon i u Čileu, javlja se fiziološki poremećaj jezgra lešnika nepoznatog porekla pod imenom Brown Stain. Simptomi staining (braon pege) nastaju kada su plodovi oko polovine svog rasta ili kada je ljuska još uvek meka. Oboleli plodovi imaju oblik i dimenzije kao zdravi, samo se na spoljnjem delu ljuske pojavljuju braon pege. Ako je jače razvijen Brown Stein, dolazi do opadanja u julu i avgustu. Oko razvijenog semena/jezgra javlja se vlažno tkivo, a braon kapi se mogu pojaviti na ljusci plodova.
Kod evropske leske (Ph. avellana) redovno se javlja. Mrka trulež plodova lešnika redovan je faktor smanjenja prinosa. Universit Tuscia, Italija, navodi da Mrku trulež jezgra prouzrokuje bolest Monilinia fructigena i preporučuju suzbijanje sa tiofanat-metilom i to maksimalno jedanput godišnje. Agriser FHCo (Priručnik za zaštitu leske) navodi da je Mrka pegavost fiziološkog porekla.
U Srbiji se obično komercijalno tumači da Mrku trulež plodova izaziva Monilinia i preporučuju se fungicidi koje izazivač ne prepoznaje.
Opisani simptomi i nastajanje Brown Steina na plodovima leske u Americi imaju sličnosti, ali i razlike u odnosu na simptome Mrke truleži plodova leske u Evropi. U 2023. godini javila se kod nas bolest leske – antraknoza omotača plodova Sphaceloma coryli. Proučavajući ovu antraknozu, koja se ređe javlja, našli smo neke odgovore oko uzroka i mogućnosti smanjivanja pojave Mrke truleži plodova leske.
Prema odgovoru leske i simptomima i vremenu pojave, razlikujemo dve forme Mrke truleži plodova, Ranu i Kasnu.
Uzroci pojave Rane i Kasne mrke truleži su različiti. U USA Mrka trulež je označena i kao „Internal Kernel Breakdown”. Navodi se da „Bolest nastaje kao poremećaj loše oplodnje“. Kod kestena, Fulbricht (Rutter i dr,2015) je pokušao da izoluje patogene bakterije ili gljive iz ednosperma plodova, ali bez uspeha.
Kasna mrka trulež se pojavljuje uglavnom zbog loše oplodnje koju je teško kontrolisati, a još teže unaprediti. Konstatovano je da izmena vremenskih faktora (kiše i niskih temperatura) posle polinizacije, a pre oplodnje, dok je polen „zazidan“, utiče pojedinih godina na učestalost pojave KMT. Uzrok može biti i visoka sterilnost polena, koja se dešava kod određenih genotipova, praćeno sa recipročnom hromosomalnom translokacijom.
Mrka trulež se javlja redovno ali znatno manje i u leskarima koji imaju dobar odnos rodnih sorata sa oprašivačima, jer polen može da izgubi sposobnost oplođenja u određenim uslovima (sušenje polena).
Polinizacijom i kasnije oplodnjom se teže upravlja i ne može se značajnije unaprediti pa se ne može sprečiti loša oplodnja i pojava KMT. Ali, pojava KMT se može smanjiti pomotehničkim merama, u prvom redu optimalnom ishranom i redovnim snabdevanjem vodom.
Tekst i foto: Dr Marko Injac
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
