Fosfor (P) je strukturni elemenat proteina, enzima i nukleinskih kiselina. Ima najznačajniju ulogu u procesima fotosinteze i disanja, odnosno stvaranja hranljivih materija i njihovog pretvaranja u energiju koja je potrebna biljkama za sve životne funkcije. Usled nedostatka fosfora, proces disanja je ograničen zbog čega se šećeri ne razgrađuju i ne pretvaraju u energiju. Tada se nerazgrađeni šećeri akumuliraju u listu zbog čega je jedan od karakterističnih simptoma nedostatka fosfora pojava ljubičastih listova (slika 1.). Ova pojava je posebno izražena u proleće kada su biljke izložene dodatnom stresu usled hladnog supstrata i nižih temperatura vazduha. Deficit fosfora takođe uslovljava i slabiji rast biljaka i neodgovarajući proces cvetanja i oplodnje.
Najveći sadržaj fosfora u listu je na početku sezone, a najmanji tokom berbe.
Odgovarajuća obezbeđenost biljaka fosforom utiče na rano formiranje i bolji rast korena, pravilan proces organogeneze i formiranja rodnog potencijala, obilno cvetanje, dobar kvalitet plodova i pravilno dozrevanje, efikasnije usvajanje i korišćenje vode i bolju kondicionu sposobnost biljaka za prezimljavanje.
Simtomi nedostatka fosfora na mladom lišću u proleće
Niska pH vrednost zemljišta utiče na smanjenu dostupnost fosfora. U ovakvim zemljištima fosfor može biti imobilisan aluminijumovim i gvožđe oksidima na površini minerala gline, što može dovesti do nemogućnosti usvajanja korenovim sistemom borovnice. Poseban problem predstavlja činjenica da nedostatak fosfora u kiselim zemljištima može predstavljati ograničavajući činilac rasta biljaka. Veća zbijenost, manje vazduha i veća vlažnost zemljišta takođe utiču na manju mogućnost usvajanja fosfora, što u nekim slučajevima iznosi i preko 50 %.
Bez obzira što se u organskoj materiji može nalaziti od 3 do čak 75 % ukupnog fosfora u zemljištu, usvojivost takvog fosfora za biljke je relativno mala, pa tako glavni izvor biljkama ovog elementa predstavljaju neorganski oblici fosfora.
Poznato je da fosfor nije pokretljiv elemenat u zemljištu i da promene u tkivu biljaka nastaju posle dužeg vremenskog perioda, odnosno tek posle godinu ili dve nakon primene hraniva sa ovim elementom. Ove činjenice predstavljaju razlog niske korelacione zavisnosti između sadržaja fosfora u zemljištu i njegovog sadržaja u listu.
Kod gajenja visokožbunaste borovnice na bankovima podignutim uz korišćenje čamove strugotine ili kore, predviđene količine fosfornih đubriva potrebno je unositi u tri ili četiri navrata tokom godine, a razlog tome je u izuzetno lošem zadržavanju fosfora u ovakvom materijalu.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
