Šumadija obiluje izvorima, a za mnoge vode, koje izviru duboko skrajnute u šumaskim uvalama, veruje se da su lekovite. Takav jedan izvor je Svetinja u selu Vlakča, za koji se veruje da je do njega po okrepljenje i snagu dolazio i sam Karađorđe Petrović.
Do izvora se stiže skretanjem sa magistralnog puta od Kragujevca ka Topoli, malo pre ulaska u selo. Potom se treba spustiti oko pola kilometra nizbrdo, šumskim putem. A odatle još koja desetina metara kozjom stazom do izvora, do koga se i sunčevi zraci teško probijaju kroz guste krošnje.
Meštani Vlakče su uredili stazu do izvora, kome u pohode dolaze i namernici i slučajni prolaznici.
– Dolaze ljudi s namerom, jer se veruje da je voda lekovita za dugotrajne glavobolje, vid ili neplodnost. Pale sveće. Mi stariji se sećamo da smo ovde dolazili kao deca sa roditeljima, igrali se u šumi i pili vodu sa izvora. Neko svrati da odmori od puta. Verujte, ovde vladaju potpuni mir i tišina, koji okrepljuju. Postavili smo i znak sa skretanje, pa svako može lako da ga nađe – kaže Dragoljub Švabić iz Vlakče.
Švabić je sa nekolicinom komšija iz Zavičajnog udruženja „Mihajlo Petrović“, organizovao čišćenje puta do vode, a svakog 12. septembra, na Svetog Aleksandra Nevskog, meštani se okupe kraj izvora i slave, baš kao što su to radili njihovi pradedovi.
– Za ovaj izvor se veruje da ga je i sam Karađorđe Petrović posećivao da se umije i pomoli prepodobnoj mati Svetoj Petki, za koju govore da je oduvek zaštitnica sela i i čuvene stare Gradine iznad naselja. Ceo ovaj kraj inače nosi ime Svetinja, pa i deo magistralnog puta. Priča se i da je kraj izvora pronađen novčić iz 1807. godine, što bi značilo da je bio poznat od davnina, a tu paru povezuju i sa Voždom. Stariji su nam pričali da voda najviše pomaže kod vida i parovima bez dece – kaže Švabić.
Da li voda isceljuje ili jaka vera onih koji dolaze, meštani ne znaju. Jedino što se zna je da voda nikad ne presušuje.
– Ni kad su najveće suše nije prestajala da teče. Tako ja pamtim, a i naši stariji su nam pričali – dodaje Švabić.
Tekst i foto: Biljana Nenković
