Godine za nama pokazale su opravdanost ulaganja u protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje i antifrost zaštitu od mrazeva u savremenom voćarstvu, prilagođenom klimatskim promenama. Uče nas, takođe, da sve to nije uvek dovoljno da bi letina bila sigurna i proizvodnja isplativa. Voćari u pojedinim delovima Srbije, ukoliko žele da sačuvaju zasade, morali bi da povedu računa i o vetrozaštiti.
U principu, postoje tri osnovna tipa vetrozaštitnih pojaseva uz brojne modifikacije. Osnovni su nepropusni, propusni i polupropusni. Izvesna propustljivost je poželjna, jer iskustvo govori da nepropusni pojasevi omogućavaju veliku zaštitu neposredno iza njih, ali im efekat nestaje na veoma maloj udaljenosti. Ako se radi o delimično propusnim zaklonima, zona zaštite je mnogo veća, a kriva brzine vetra pokazuje ravni, lagano opadajući trend, pa su ovakvi pojasevi znatno efikasniji.
Nepropusni vetrozaštitni pojasevi podižu se gustim sađenjem od tri do pet redova biljaka različitog habitusa i visine. Prvi red se podiže od gusto posađenih, žbunastih vrsta, drugi red od nižeg i treći od višeg drveća. Postavljeni upravno na pravac kretanja vetra, ovakvi pojasevi čine neprobojnu barijeru za vetar čija se vazdušna masa prebacuje visoko iznad zida. Rekli smo da je mana ovakvog vida pojasa mala dužina zavetrine, jer se vazdušna masa brzo spušta i nesmanjenom brzinom nastavlja istim pravcem kretanja. Iskustvo govori da je zaštićena zona nepropusnog vetrozaštitnog pojasa svega 100 do 200 m.
Zaštita koju na ovaj način voćnjaci dobijaju je nesumnjiva, jedino pitanje koje ostaje je da li pojasevi mogu negativno uticati na zasade oduzimajući im vodu, ulazeći korenom duboko u zemlju. Ukoliko se ispoštuju sve preporuke, takva opasnost ne postoji. To se odnosi i na mogućnost konkurencije u odnosu na vodu, jer biljke u pojasevima utiču i na stvaranje povoljnog mikroklimata. Zbog dovoljne udaljenosti od prvih biljaka u redovima voćnjaka, ne postoji opasnost ni od korenova posađenih vrsta. Naravno, važno je da se pojasevi postave pre sadnje voća, kako bi imali funkciju odmah po sadnji.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
