Umesto da završe u kanti za smeće ovi „otpaci“ se osuše, samelju, izmešaju i čuvaju u tegli do proleće kada se koriste kao organsko đubrivo
Zima je prošla, južno voće je zamenilo domaće, kontinentalno. Ali biće još zima, pomorandže i banane će opet biti izvor vitamina svima nama, i opet će se u svakom domu naći puno kora od njih koje će većina baciti u kantu za smeće, nesvesna da su one odlično, prirodno đubrivo za sve biljke, od cveća do povrća i sitnog voća.
Slična sudbina prati i ljuske od jaja koje se u svakom domaćinstvu nađu kao svakodnevni otpad. A nisu to ni blizu. Od svih njih se lako i jednostavno priprema prirodno đubrivo. Potrebno je samo malo strpljenja da se osuše, samelju i preko zime čuvaju u staklenim teglama.
Ljuske od jaja –organsko đubrivo koje se sporo razlaže
Ljuske od jaja sadrže preko 30 procenata kalcijuma, približno svaka daje oko četiri miligrama ovog elementa. Pored kalcijuma sadrže i magnezijum, fosfor, kalijum i natrijum i oko 5 posto organske materije koja je od velikog značaja za kvalitet zemljišta, a nalazi se u opni koja ostaje na ljusci u obliku proteina i značajan je izvor azota. Ukoliko ne perete ljuske od jaja, sadržaj organske materije može biti i veći. Upravo zbog visokog sadržaja kalcijuma one se mogu koristiti kao odlično sporodelujuće đubrivo. Tokom razlaganja u zemljištu oslobađa se kalcijum koji spada u značajna hraniva za biljke. Osim toga, on reguliše pH vrednost zemljišta i smanjuje njegovu kiselost.
Iako su korisne, s ljuskama kao đubrivom valja biti oprezan. U njima se nalazi i određena količina natrijuma, koji u većim koncentracijama može biti štetan pa treba voditi računa ukoliko se dodaje veća količina, posebno ako se ljuske dodaju kompostu.
Ljuske od jaja najbolje je sakupljati u otvorenoj posudi. Kako se ona popunjava mrvite ih rukama kako bi napravili dodatno mesto i to ponavljajte dokle god posudu u potpunosti ne napunite. One se ne peru, samo se dobro osuše jer neoprane imaju veći sadržaj organske materije.
Kao što je već rečeno, ljuske jaja su odličan izvor kalcijuma ali zbog sporog razlaganja biće porebno nekoliko meseci da on postane dostupan biljkama. Kako bi ubrzali razlaganje ljuske valja što bolje usitniti, najbolje samleti u blenderu ili starom električnom mlinu za kafu i pretvoriti ih u fini sitan prah koji ćete čuvati u staklenoj tegli dok se ne ukaže potreba za đubrenjem.
Usitnjene ljuske od jaja možete dodati na dno rupe prilikom sadnje ili ih razbacati po površini zemljišta i zaorati ili izašoviti. Najbolje je da se to uradi u jesen da bi zima ubrzala razgradnju. Mogu se upotrebiti i u rano proleće, ili ih izmrviti i njima obogatiti kompost a dobre su i kao malč i „brana“ za puževe, a nekima služe kao minijatrurne saksijice bogate hranivima, za proizvodnju rasada. Potrebno je samo iglom izbušiti rupicu i kada biljčica obrazuje kotiledone s „saksijom“ prebeciti je u veću, plastičnu saksiju.
Paradajz, paprike i plavi patlidžan su među vrstama kod kojih će primena ljuski od jaja imati najviše efekta. Pored toga, ukoliko ste ljubitelj cveća, jorgovan je jedna od vrsta koja će imati dosta koristi od ljuski. Imajte u vidu da miris ljuski od jaja može privući glodare. Ovo delimično možete rešiti i pranjem ljuski od ostataka sadržaja ali se time samo smanjuje miris.
Tekst: Svetlana Mujanović
