VREME JE DA POSADITE JAGODE
Jagoda, kao višegodišnja, zeljasta, zimzelena biljka, može se saditi tokom cele godine, pod uslovom da spoljašnji uslovi to dozvoljavaju. Baš od vremena sadnje u značajnoj meri zavise rodnost i kvalitet plodova i to ne samo u prvoj godini posle sadnje, već i u narednim vegetacijama. Podizanje zasada jagode na Pe (polietilenskoj) foliji uglavnom podrazumeva sadnju tokom leta, mada se ona može obavljati i u proleće, i u jesen. Saditi se može tokom svih letnjih meseci, ali se kao najbolja pokazala sadnja od početka jula do sredine avgusta.
Koji će se optimalni termin izabrati zavisi od više faktora. Ukoliko želimo da zasad donese rod tokom jeseni u godini sadnje, potrebno je biljke posaditi sredinom jula ili ranije, uz korišćenje frigo živića kategorije a+, ili a. Pored prinosa od 100 do 200 grama po biljci, uz optimalan režim ishrane, bokor se može dobro razviti i formirati cvetne pupoljke za narednu vegetaciju. Ukoliko ne želimo prinos u godini sadnje onda se mogu koristiti živići kategorije a i sadnja obaviti do 20. avgusta.
Prva serija cvetova, koja se pojavi neposredno nakon sadnje ’frigo’ živića, mora da se ukloni. Tako će se bokor dobro razviti za narednu vegetaciju, a uštedećemo na ceni živića i količini vode za zalivanje. Posađene biljke ulaze u period manjih vrućina, pa su i gubici od lošijeg prijema živića manji. Za letnju sadnju najbolje su ’frigo’ sadnice određene kategorije, ali i kontejnerske sadnice pokazuju odlične rezultate, jer zahvaljujući njihovoj ukorenjenosti u hranljivom supstratu daju visok procenat prijema nakon sadnje i brže stupaju u rod.
Za uspeh letnje sadnje od velike važnosti je obezbeđenost dovoljnim količinama vode, kako za zalivanjene posredno posle sadnje, tako i za redovna zalivanja u toku vegetacije. Pri sadnji jagode važi pravilo da ranije posađeni živići (sredinom jula) daju veći prinos u narednoj godini, jer imaju više vremena da se ukorene, razviju i obrazuju više cvetnih pupoljaka u odnosu na kasnije, krajem avgusta posađene živiće. Pored letnje sadnje, u praksi se u manjem obimu primenjuje i prolećna sadnja jagode. Ona se izvodi tokom aprila, sa favorizovanjem prvog plodonošenja već nakon 50 do 60 dana, dakle početkom juna. Drugi, glavni rod se dobija sledeće godine na proleće (maj-jun).
U prvom plodonošenju produktivnst je manja i kreće se od 90 do 280 g/bokoru, zavisno od sorte, dok se 13 meseci nakon sadnje pojavljuje znatno veći drugi rod, prevashodno zahvaljujući dugom periodu razvoja biljaka. Kod nekih veoma produktivnih sorata se, zbog velikog broja formiranih cvasti i zametnutih plodova, javlja čak i potreba za redukcijom cvasti. U protivnom, može doći do prevelikog zagušivanja bokora, njegove slabe provetrenosti i pojačane infekcije patogenom Botrytis cinerea pers.
Uglavnom, koji termin za sadnju će se primeniti, zavisi od izbora samog proizvođača, od njegovih potreba i naročito od zahteva tržišta.
Piše: Dipl. inž. Biljana Milosavljević, PSSS Kragujevac
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
