Dženarika ili džanarika, ona crvena ili žuta, uvek je prva stizala. Sećam se u selu, imali smo ih desetak, sitnijeg ploda, ali obimnog roda. Muke naše kad dođe vreme za skupljanje, slatke, otrešene i lepljive. Ruke ne možeš posle skupljanja oprati, ali je rakija od njih bila odlična. Klizila je niz grlo lagano, stizala u stomak ne izazivajući ljutinu ni kiselinu. A da živim još pedeset godina ne bih znala da se od džanarike i crvenog luka pravi i namaz, slani, nešto kao čatni. Al’ saznah i to. Pravi ga Dragana Bokan.
- Ja sve pravim odokativno, kod mene ne postoje recepti. Zavisi od toga šta imam i koliko imam. Crveni luk se isecka i stavi u šerpu na prazno da pusti tu svoju vodu, onda se doda žuti šećer i džanarika koja je prethodno skuvana i ispasirana. Stavim crvenu dženariku uz crveni luk, a od žute mešam sa bundevom i pomorandžom i pravim slatki namaz. Ovo je kao čatni – priča Dragana koja sve radi otprilike, ali sve je odličnog ukusa, jer je iskustvo u ovom slučaju presudno.
- Možda je pola pola, uglavnom kad naiđem na džanariku jer je nema stalno, skuvam je, propasiram i ostavim u zamrzivač. Pa kad nađem crveni luk onda ga dodam i pravim namaz – a namaz, ovaj slani ide uglavnom sam, na leba, mada može i da se meša sa drugim namirnicama.
- Uglavnom ga jedem kao namaz, samo na hleb. Može da se pomeša i sa sirom, a odlično ide uz piletinu i ostala mesa – rekla je Dragana Bokan za Dobro jutro.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
