ZAŠTITA JABUKA OD TRULEŽI
Bolesti koje prate jabuku u voćnjaku ponekad mogu da se s grana presele u skladišta i hladnjače. Za plodove koji su u voćnjaku prepušteni apetitu parazita, to može da bude problem u čuvanju. Među njima najagresivnija je gljiva monilija, prouzrokovač truleži plodova. Kako sprečiti ovog parazita da s plodovima uđe u skladište, pitali smo diplomiranu inženjerku Zoricu Lazić, savetodavca u PSS službi u Užicu.
– Monilia fructigena je ekonomski najznačajnija vrsta iz roda Monilija na jabuci u Srbiji.
Plodove može da zarazi tokom cele vegetacije, od zametanja do berbe, ali su najosetljiviji u kasnijim fazama zrenja – upozorava inž. Lazić. – Takvi mogu da se prenesu u skladište.
Ova gljiva obično prezimljava u krošnji voćaka ili na površini zemljišta u obolelim plodovima, ali i u zaraženim granama i rak ranama. Pri povoljnim uslovima vlažnosti, sledećeg proleća ili leta, formiraju se konidije (organi za razmnožavanje), a do plodova ih prenose kapi kiše, insekti ili se šire na drugi način. Infekciji pogoduju visoke temperature i vlažni uslovi sredine. Plodovi se zaražavaju direktno, kroz kutikulu, ili kroz pukotine i povrede koje naprave insekti, vetar, pljuskovite kiše…
– Prvi znaci zaraze su koncentične, kružne, svetlosmeđe pege, koje se povećavaju, a tkivo unutar njih nekrotira. Kasnije ceo plod bude zaražen, a na površini se mogu videti sporonosna tela raspoređena u vidu koncentričnih krugova – upućuje nas dipl. inž. Lazić.
Usled potpunog prožimanja micelijom gljive, plodovi gube vodu, smežuravaju se i deluju kao mumije. Takvi ostaju pričvršćeni za grane i grančice, ili opadaju na zemlju. Do infekcije ovom gljivom može doći i u skladištu tokom čuvanja, gde ona izaziva crnu trulež, a zahvaćeni deo ploda ima crnu ili tamnu boju.
Kada zaraženi plodovi dospeju u skladište, tamo se širenje bolesti ne može sprečiti niti postoje hemijski preparati koji smeju da se koriste u skladištu kako bi se širenje zaraze zaustavilo. Zbog toga ulazak monilije u skladište valja sprečiti pravovremenom zaštitom u voćnjaku i nizom preventivnih mera među kojima su neke koje se tiču perioda i pre podizanja zasada.
U preventivne mere kontrole spadaju: podizanje zasada na terenima gde je dobro provetravanje krošnje, uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova iz krošnje i s površine zemljišta odmah posle berbe, suzbijanje insekata zbog sprečavanja oštećenja plodova, orezivanje i spaljivanje suvih grana. Njima se priključuju i neke hemijske mere.
Prskanjem plodova u fazi sazrevanja nekim od registrovanih fungicida sprečava se prenošenja truleži u skladište. Važne mere su i jesenje prskanje preparatima na bazi bakra u vreme kada opadne 70 posto listova i zaštita, takođe fungicidima na bazi bakra, posle rezidbe u proleće.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
