U savremenim vrtovima, kamenjarima, pored staza, ali i u žardinijerama i visećim korpama, sve češće se šarene cvetovi dragoljuba. U našim krajevima poznat je i kao dragomilje, što govori koliko su ga voleli i cenili zaljubljenici u cveće.

– Dragoljub (Tropaeolum majus) je jednogodišnja biljka, s karakterističnim svetlozelenim ili plavičastim okruglastim listovima. Od jula do oktobra, odnosno do prvih mrazeva, vrt pretvara u raskošan tepih svetložutih, narandžastih, zagasitocrvenih, ali i novih ružičastih i šatiranih zvonastih cvetova – kaže Zoran Kodžo, odgajivač cveća iz novosadskog naselju Klisa. – Oni mogu biti obični, ili slojeviti, nekada dvobojni ili trobojni. Krupni su, opojnog mirisa i privlače insekte. Ova biljka naraste tridesetak centimetara, pa i više, te njeni ljubitelji koji žele da je gaje kao penjačicu moraju obezbediti potporu da bi se cvetovi bolje rasporedili.

Iako je poreklom iz Južne i Centralne Amerike (Perua, Kolumbije, Ekvadora), ova biljka se odomaćila i na našim prostorima, zbog svoje jednostavnosti, raznovrsnosti, lepote i mirisa cvetova. Samo joj treba malo zemljišta, vode i mesta za rast i biće „srećna“ – kaže naš sagovrnik.

Dobro uspeva na manje plodnom i peskovitom zemljištu. Voli sunčana mesta, ali i polusenku. Međutim, ako nema novih cvetova, znači da nema dovoljno sunčeve svetlosti, da mu ne odgovara zemljište. Dobro podnosi sušne periode i umereno hladne dane. Prvi jači jesenji mrazevi „sprže“ ne samo cvetove, već i celu biljku.

Zbog tanke i slabe stabljike dragoljub se može saditi u viseće saksije koje obezbeđuju lepotu i miris na terasi ili balkonu. Ako su u pitanju grmolike sorte, treba ih pustiti da slobodno rastu u bašti na rastojanju 40–50 centmetara i stvoriće cvetni pokrivač. Efektno deluje i s drugim cvetnicama, posebno u kamenjaru. Traži umereno, retko zalivanje. Prihranjuje se jednom mesečno ili ređe. Mnogo hrane može doprineti velikoj bujnosti i slabom cvetanju, za koje je da bi se podstaklo, neophodno samo redovno skidanje precvetalih cvetova.

Jestiva je i lekovita biljka. Sadrži vitamin C, tanine i druge korisne materije koje ublažavaju astmu, bronhitis…

Cvetovi dragoljuba, odnosno latice, često se koriste za aranžiranje stolova. Zanimljiv je i u cvetnim aranžmanima.

D. Radivojac

Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.