U Vojvodini su pčelari primetili da neznatni zasadi suncokreta ne mede. Kažu u pitanju su samooprašujući hibridi od kojih pčele nemaju koristi, a kojih je na sreću malo kod nas. Znajući koliko je bitna suncokretova paša za mirno uzimljavanje pčela pitali smo stručnjake šta može uticati na nju i koji je hibrid najmedonosniji.
– Suncokretova paša je jedna od najvažnijih pčelinjih paša na našem području. Kao takva privlači i najviše pažnje od samih pčelara i tokom ove paše mnogo faktora može da utiče na količinu skupljanjog nektara – naglasio je Milan Bulajić iz Apis Agrara, ističući da je najbitnija pozicija košnica i blizina parcela.
– Pre svega pozicija košnica i blizina parcela pod suncokretom, izbor mesta gde postoji više hibrida i različitost u datumu setve kako bi što duže trajalo medobranje. Što se tiče samih hibrida i količine nektara to pre svega zavisi od vremenskih uslova tokom i pre paše (sume temperatura, padavina i vetra). Postoje mala odstupanja u količini nektara od hibrida do hibrida i ona se kreću od 15 do 20 posto. NS hibridi suncokreta važe za najmedonosnije, dok svi ostali hibridi su u proseku veoma slični – rekao je za Dobro jutro Milan Bulajić iz Apis Agrara, napominjući da je ta paša jako bitna i da ne postoji njena alternativa.
– Alternativa tako velikih površina i potencijala trenutno ne postoji – rekao je Bulajić, dok su iz Nikša Agrara potvrdili da postoje i samooprašujući hibridi koji ne mede.
– Postoje, ali kod nas su malo zastupljeni za sada i nadamo se da će tako i ostati.
Tekst: Zorica Dragojević
