Crni luk tek u drugoj godini vegetacije cveta i formira seme, koje se u avgustu prikuplja. Ove semenke zadržavaju klijavost dve godine, a preporučljivo je da se ostavlja seme starih sorti luka, kako bi se one sačuvale.

U prvoj godini crni luk razvija lukovicu pod zemljom i mlada pera. On se za jelo vadi krajem leta te prve godine, ali ako se luk ostavi u bašti, on će s jeseni ući u fazu mirovanja, opstaće preko zime i na proleće se iz korena krenuti nova lukovica i listovi.

– Na tim stabljikama ili kako se još zovu bikovi, formiraće se cvetovi u obliku kugle u kojima su sitne crne semenke ili barut.  Lukovica u zemlji prestaje da raste i čvrsti, hrskavi bikovi prodiru do nje.  Crni luk, dakle,  cveta u junu druge godine od sadnje. Pčele i drugi insekti ga oprašuju, a u avgustu seme može da se prikuplja – kaže Radmila Vojinović iz okoline Kragujevca. 

Pre prikupljanja semena treba proveriti da li je ono spremno za branje. Semenke treba da su crne, imaju boju i izgled krupnijeg baruta. Cvet se otkine i odloži u hladovinu na sušenje. Tada se omotači cveta sami otvore i lakše je prikupiti seme.

– Ne treba čekati da se cvet sam potpuno otvori ili osuši na stabljici, jer će seme ispasti na zemlju.  U svakom cvetu je otprilike desetak semenki, koje mogu da se seju naredne dve godine. Posle toga ono gubi klijavost – kaže Radmila.

Prikupljeno seme može već naredne jeseni u plasteniku ili s proćela na otvorenom da se seje i od njega se dobija mladi luk ili apradžik. Proizvodnjom semena ništa se ne gubi, jer luk koji je procvetao i dalje je jestiv. Kada se otkine stabljika sa cvetom, glavice luka su jestive i narednih nekoliko meseci. Stabljike, sa kojih su otkinuti loptasti cvetovi, i dalje imaju intenzivan miris i ukus luka i mogu da se dodaju salatama ili omletima.

Tekst i foto: Biljana Nenković