Ukoliko se započeto završi, planina Javor u jugozapadnoj Srbiji opet će biti prekrivena gustim šumama javora po kome je prema legendi i dobila ime. Beogradska “Mona” za dve godine pošumila je 120 hektara sa 200.000 sadnica javora, vrste lišćara koga ovde više gotovo i da nema, a u planu je i nastavak sadnje.
Na tromeđi opština Ivanjica, Sjenica i Nova Varoš prve sadnice javora posađene su rukom u proleće 2022. godine. Prija im surova planinska klima i procenat prijema je odličan, pa ovde na oko 1.200 metara nadmorske visine opet niče šuma po kojima je planina u prošlosti bila i poznata.
– Zasadi se svakodnevno obilaze i ponosni smo na procenat prijema sadnica, koji se, prema proceni Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kreće između 90 i 100 procenata – kaže Uroš Momirović, direktor kompanije “Mona”.
U planu je nastavak sadnje na zapustelim pašnjacima, utrinama i krčevinama u Ograđeniku, Cmiljevcu, kušićkoj Ravnoj Gori i Ljepojevićima, na parcelama koje su do sada bile nepristupačne.
Akcije pošumljavanja su inače danas prava retkost u ovom delu Srbije i Starog Vlaha. Samo stariji stanovnici se sećaju goranskih akcija u kojima su đaci i meštani, često i kulukom, podizali šume smrče i bora.
– Desetak radnika je u ovoj akciji mesecima sadilo javor na bregovima i padinama planine, na parcelama u vlasništvu nekadašnje Zemljoradničke zadruge iz Kušića, a ako da bog, sadićemo uskoro opet. Sada je kopanje rupa neuporedivo lakše nego nekada, jer su kramp i budake zamenile motorne bušilice – kaže Darko Petrović, iz ivanjičkog sela Kušići, zaposlen na održavanju zasada “Mone”.
Tek po koje stablo javora danas se može videti u gori, a nekada su ga na starovlaškim planinama bile čitave šume. Javorovo drvo predstavlja ne samo simbol lepote, već i snage i izdržljivosti, a duboko je ukorenjeno i u srpskoj tradiciji i kulturi. Od vajkada se koristilo u narodnom graditeljstvu za izradu nameštaja i sitnih kućnih predmeta, a mlađa stabla za poljoprivredne alatke, kosišta i grabulje. Od njega se i danas prave gusle, pa je opevano i u desetercu.
– Predanja kazuju da je veverica od Uvca do najviše kote Javora, Vasilijina vrha na 1.519 metara, mogla stići s grane na granu javora i bresta. Poslednjih decenija posušili su se uveliko proređeni brestovi, dok su stabla javora posečena ili su ustupila mesto bukvi i četinarima. Umesto u šumi, mlada stabla sa prepoznatljivimm listom sa zastave Kanade, mogu se na žalost uglavnom sresti u parkovima, drvoredima ili po nekom dvorištu- kaže drvorezbar Toma Obućina, iz Bukovika kod Nove Varoši.
Željko Dulanović
Foto: D. Gagričić
